“Počela sam da vičem: Dođite ljudi, izgoreše deca! Nigde nikog”

Osamdesetogodišnja Dobrila Mikić spasla je u noći između 16. i 17. novembra sigurne smrti mladića Ivana Todorovića, iz sela Mali Kupci kod Kruševca, koji se posle saobraćajnog udesa, nalazio u zapaljenom automobilu. Starica, na žalost, nije imala snage da pre razbuktavanja vatrene stihije iz automobila izvuče i drugog mladića, suvozača Slavišu Blagojevića, koji je izgoreo.

Saobraćajna nesreća se, prema saopštenju Policijske uprave  Kruševac, dogodila u 2.25 sati, na regionalnom putu Kruševac–Ravni, u selu Veliki Kupci. Policija kaže da je automobil „zastava 101”, kojim je upravljao Ivan Todorović (24), „usled neprilagođene brzine uslovima i stanju puta, sleteo sa kolovoza, udario u objekat pored puta (mostić od betona), usled čega se zapalio”. Na licu mesta je poginuo suvozač Slaviša Blagojević (25), iz Malih Kupaca, a lakše povrede zadobio je vozač automobila Ivan.

Kuća osamdesetogodišnje Dobrile Minić se nalazi na pedesetak metara od mesta udesa.

– Ne znam da li će Dobrila moći da priča. Ceo dan plače – upozorava nas seoski poštar pri ulasku u dvorište hrabre starice.

– Uđite slobodno. Ne mogu da stojim na nogama. Sva se tresem i sad. Kao da gledam mladića koji ispušta jauke, a ja ne mogu da mu pomognem dok se vatra razbuktava. Spasila sam jednog. Znate, ja sam težak srčani bolesnik. Nisam mogla prošle noći oka da sklopim. Znam da sam do dva ujutru čistila orahe. Dok sam pokušavala da zaspim, čula sam da je nešto dvaput jako lupilo. Navukla sam suknju i džemper, pa krenula polako na put. Videla sam prevrnuta kola. Iz njih je izlazio dim. Prišla sam i čula kako neko ječi. Viče… Ušla sam u dim i pružila ruku. Čovek je prihvatio, a ja sam počela da ga vučem. Nikad glavu da pomoli. Vučem, pa se umorim, pustim, pa počnem da vičem. Naišla su jedna crvena kola i mahala sam da stanu, ali ništa. Posle nigde nikog. Vatra se razbuktavala, srećom išla je na drugu stranu. Počela sam da vičem: Dođite ljudi, izgoreše deca! Nigde nikog. Onda sam nastavila da izvlačim dečaka. Nekako sam uspela, pa sam ga ostavila na trotoaru da bih probala da pomognem drugom. Opet sam pokušala da zaustavim jedna kola, ali džabe – priča Dobrila, dok joj se suze kotrljaju niz lice.

– Onda je naišao komšija Aca Miladinović. Pomerili smo zajedno mladića da ga ne dohvati vatra. U to je stigao i komšija Jovica Milutinović. Vatra je bila sve jača. On je otrčao da telefonira. Džabe, izgore dete.

Ubrzo su stigli vatrogasci, policija i kola Hitne pomoći.

Vozač, kome je Dobrila spasla život, prevezen je u Zdravstveni centar u Kruševcu. Van životne je opasnosti. Poznanici nesrećnog vozača Ivana kažu da „dečko baš nije imao sreće u životu”. Sestra mu je umrla u 13 godina, otac potom izvršio samoubistvo. U kući ima majku i dedu. Tešku sudbinu imao je i njegov suvozač, Slaviša Blagojević, koji je nastradao. Za život je zarađivao radeći svuda. Često je „nadničio” po Vojvodini, a u zavičaju nije birao posao, kako bi školovao dve sestre.

(Izvor: Politika, novembar 2010)