Epizoda Zrenjan

U istorijskim izvorima grad Zrenjanin se prvi put pominje pod imenom Bečkerek. Ekonomkski uspon Bečkereka nije ostao nezapažen. Grad je Poveljom austrijske carice Marije Terezije 6. juna 1769. g. postao slobodno trgovište. Posle ukidanja feudalizma grad počinje brže da se razvija. Iako poljoprivredno područje, uspešno se razvijaju zanatstvo i trgovina, kao i industrija.

Privredni polet grada počinje posle 1945. godine, kada su izgrađeni novi industrijski kapaciteti. Ovo područje je bogato naftom i plinom. Područje zrenjaninske opštine je najgušće rečno čvoriste u Evropi, gde u krugu od 30 kilometara protiču Begej, Tamiš, Tisa, Karas, Dunav , kao i kanalska mreža sistema Dunav – Tisa – Dunav.

Priča o Zrenjaninu

Poljoprivredna škola

Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu pravi je model funkcionisanja dualnog obrazovanja. Učenici ove škole praktičnu nastavu sprovode u školskoj farmi, plastenicima, obradivom zemljištu i uz korišćenje potrebne mehanizacije. U saradnji sa kompanijom „Delta Agrar“ rukovodstvo škole potpisalo je program o stipendiranju učenika, ali i njihovoj praksi i obukama u okviru kompanije. To je pravi način da se mladi ljudi upoznaju sa radom u velikim sistemima još za vreme srednjoškolskog obrazovanja.

Poljoprivredni inkubatori

Uprava grada Zrenjanina aplicirala je za programe subvencije u poljoprivredi i udruženim snagama izgradila poljoprivredne inkubatore za mlade. Poljoprivredni inkubator povezao je mlade koji dele iste vrednosti i duh zajedništva. Takođe oni pomažu nesebično jedni drugima i brinu o zasadima svojih komšija u susednim plastenicima, kada oni nisu u prilici da to urade.

Ostani u svom gradu

Problem nezaposlenosti, ali i odliva kadrova, uprava grada Zrenjanina u oblasti IT-ja je rešila uz partnerstvo sa kompanijom „Levi9“ i Tehničkim fakultetom „Mihailo Pupin“ – otvaranjem poslovnice u kojoj je posao dobilo četrdeset mladih inženjera. Mnogi od njih su nakon programa prakse dobili i zaposlenje.

[us_single_image image=“4820″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Taya bowties

Četiri drugarice iz detinjstva, u potrazi za rođendanskim poklonom za svog priajtelja odlučile su da naprave prvu leptir mašnu. Iz razonode razvila se ideja o poslovanju I brendu koji nosi početna slova njihovog imena Taya > Tatjana, Aleksandra, Jelena i Aleksandra.

[us_single_image image=“4821″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“ css=“.vc_custom_1456272025094{background-color: #ffffff !important;}“]

Pray naočare

Trojica prijatelja još za vreme studija izvan Zrenjanina odlučili su da pokrenu proizvodnju naočara, koje su I sami želeli da nose. S obzirom da takvih nije bilo na tržištu, prošli su dugotrpan process istraživanja, koji je nakon otpočinjana prodaje urodio plodom. Drvene naočare I odabir samog materijala, predstavljaju spoj prirode , kreativnosti I modnog trenda..

[us_single_image image=“4822″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Metiko Rogoz

Pavle Nećakov učio je zanat pletenja predmeta od Rogozi od svoga dede I oca. Proizvodnju obnavlja I otvara radionicu 2007. Godine. U radu mu pomaže porodica.

Pavlova supruga Maja, takođe je nasledila zanat od svoje majke, koja je da bi prehranila porodicu šila odeću za decu. Maja je potom umeće koristila za zaradu dzeparca tokom studija.

[us_single_image image=“4823″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Ksenija MIhaljevic, muzicki centar Raspevani kengur

Mlada solo pevačica iz Zrenjanina, nije čekala da je zaposle u Muzičkoj školi, već je odlučila da se dalje obrazuje I osnuje svoju muzičku radionicu. S obzirom da postoji mnogo horića, prepoznala je svoju konkurentsku predsnosti I ponudlia mališanima I roditeljima nešto durgačije.

[us_single_image image=“4824″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Mila Min

Dragana Vesko kao professor fizike doselila se u Zrenjanin pre dvadesetak godina. S obzirom da nije pronašla zaposlenje, odlučila se zašivenje artikala za bebe, jer je tektilna industrija bila razvijena u Zrenjaninu.

Kroz program pokreniu se za posao otkrila je nove veštine, stekla znanje I zacrtala smernice u poslovanju.

[us_single_image image=“4825″ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Nice tea

Prema receptu svoje bake I omiljenom napitku iz detinjstva Marko Kokir sa porodicom odvažio se na proizvodnju domaćeg ledenog čaja.

[us_separator]

[us_single_image image=“4826″ size=“full“ align=“center“ onclick=“lightbox“ animate=“fade“]

Progressive media

Bojana I njen kolega Đorđe nakon bavljenja televizijskim novinarstvom, kao urednici I reporteri imali su želju da ostanu u svetu medija, ali I da svoj rad preusmere na online novinarstvo. Tako su osmislili informativni, edukativni, ali I komercijalni portal I love Zrenjanin.

[us_separator]

[us_social_links style=“outlined_square“ color=“text“ size=“17px“ items=“%5B%7B%22type%22%3A%22facebook%22%2C%22url%22%3A%22https%3A%5C%2F%5C%2Fwww.facebook.com%5C%2FMoj-Heroj-135952176441887%22%7D%2C%7B%22type%22%3A%22twitter%22%2C%22url%22%3A%22https%3A%5C%2F%5C%2Ftwitter.com%5C%2Fmojheroj%22%7D%2C%7B%22type%22%3A%22google%22%2C%22url%22%3A%22https%3A%5C%2F%5C%2Fplus.google.com%5C%2F102931150753257976644%22%7D%2C%7B%22type%22%3A%22youtube%22%2C%22url%22%3A%22https%3A%5C%2F%5C%2Fwww.youtube.com%5C%2Fuser%5C%2Fmojheroj1%5C%2Ffeatured%22%7D%5D“]