Škotlanđanka je došla u Srbiju da bi negovala ranjenike u Prvom svetskom ratu

Duga povorka automobila prošla je 14. februara kroz glavnu ulicu u Kragujevcu, prema gradskom groblju. Na kapiji su se skupili posetioci – među njima su bili ambasadori Velike Britanije, Kanade i Australije, te predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Svi oni su odali počast dr Elizabet Ros, iz gradića Tain na severu Škotske, koja je umrla 14. februara 1915. od tifusa u vojnoj bolnici u Kragujevcu, gde je negovala srpske vojnike povređene u Prvom svetskom ratu.
Edinburški dnevni list “Skotsmen”, najtiražniji i najugledniji dnevnik u Škotskoj, u velikoj reportaži pod naslovom “Škotska svetica od Srbije”, podseća na život dr Ros, ali i na sećanja koja u zemlji za koju je ona dala život – ne blede.
Grob doktorke Ros i dve engleske koleginice, na kragujevačkom groblju, razlikuju se od ostalih jer su neke reči na – engleskom. Na kamenu piše “Ovde leži dr Elizabet Ros”. Ispod toga, ćirilicom: “Ona je dala svoje srce srpskom narodu”.
– Ona je zaista dala život za Srbiju – kaže Luiz Miler, književnica koja je istraživala sudbinu Elizabet Ros. – Srbi znaju da je takva žrtva vredna sećanja.
Rosova je rođena u Tainu 1878. godine. Diplomirala je medicinu 1901. godine, kao jedna od prvih žena u državi.
Pošto je stekla diplomu, Rosova je kratko radila kao doktorka u svom Tainu, da bi potom postala medicinski radnik na ostrvu Kolonzi. Ali, avanturistički duh njene porodice očigledno je tekao i njenim venama. Bila je prva žena brodski hirurg u Britaniji, na velikom brodu koji je plovio do Indije i Japana. A onda je otišla u Persiju: živela je skoro dve godine u iranskim planinama i lečila moćno pleme Baktijara. Bili su toliko oduševljeni njome da su je postavili za poglavicu, a deo njenog posla, kako navodi “Skotsmen”, bio je da bude doktorka u – haremu. Tu ju je zatekao početak Prvog svetskog rata. Dr Ros čula je za strahoviti manjak doktora i medicinskih sestara u Srbiji, i odlučila da pomogne.
Kada je stigla, krajem januara 1915, odmah je dobrovoljno otišla u bolnicu za tifusare u Kragujevcu.
– Znala je da nije imala previše šanse da preživi, jer je tifus vladao, a niko tada nije znao šta ga izaziva – priča za “Skotsmen” njena bratanica Edit Ros (86). – Neke od njenih koleginica iz ženske bolnice došle su da je posete, i rekle joj: “Doktorko Ros, ne znamo kako možete da izdržite da ovde radite”. Ona je odgovorila “Pa, neko to mora”. Izdržala je, ipak, samo tri nedelje…
Kragujevčani svake godine polažu cveće i vence u znak sećanja i zahvalnosti. Grob redovno, sa posebnom pažnjom, održavaju radnici preduzeća “Gradska groblja”. Živo sećanje na dr Elizabet Ros neguje i terenska jedinica Crvenog krsta, koja je po njoj dobila ime. I ulica u spomen-parku u Šumaricama, koja vodi pored PMF i Mašinskog fakulteta, nosi njeno ime.

(Izvor: Večernje novosti, februar 2010)