Prva Srpkinja postala je lekar u isto vreme kada i prva žena iz Velike Britanije, a za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine bila je jedini lekar u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu

Samo petnaest godine posle prve žene na svetu koja je stekla diplomu lekara.
Tek krajem šeste decenije XIX veka u svetu su ženama dozvoljene studije medicine. Prvi im je vrata otvorio Cirih, a prva žena koja je stekla diplomu lekara 1863. godine bila je Švajcarkinja Morgan. Samo petnaest godina kasnije, u Cirihu je studije medicine završila i prva Srpkinja, gospođica Draga Ljočić, u isto vreme kada i prva žena iz Velike Britanije.
Draga Ljočić rođena je 1855. godine u Šapcu, u porodici trgovca, pomalo svojeglavog. Pamti se da je ovaj voleo sudnice i parničenja, i da je jednom, kad je izgubio parnicu sa izvesnom bogataškom šabačkom porodicom, organizovao javnu „sahranu pravde”. Možda i zbog te svojeglavosti, u vreme kad se od ženske dece očekivalo samo da znaju da kuvaju i vezu, on je ćerku kao obdareno dete, posle osnovne škole poslao u Beograd, gde je završila Višu žensku školu, a zatim se upisala na Veliku školu, tadašnji univerzitet. Tu je provela godinu dana na prirodnjačkom odseku, a zatim se 1872. uputila u Cirih na studije medicine.
Po izbijanju srpsko-turskog rata 1876. godine Draga, međutim, iako je bila nadomak diplome, ostavlja fakultet da bi se pridružila srpskoj vojci. Kad je rat završen, okončava studije i 1879. godine vraća se u Srbiju kao lekar.
Ali i pored svih zasluga u ratu, u Srbiji je nailazila samo na odbijanje i nepriznavanje, na zidove koje su dizale njene muške kolege. Ministarstvo unutrašnjih dela, pod čijom se upravom tada nalazila zdravstvena služba, nije htelo ni da čuju da pravo lečenja povere jednoj ženi, pa im se Draga Ljočić obratila molbom u kojoj je, između ostalog, pisalo: „Ja sam svršila Medicinski fakultet na Univerzitetu ciriškom i položila doktorat kao doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga molim g. Ministra da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem. I, ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim g. Ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti”.
I tako je počela njena najznačajnija borba koja će joj obeležiti život – borba za priznanje. Ubrzo je ustanovljena komisija koja je dobila zadatak da reši njenu molbu. Vladan Đorđević, Mladen Janković i Đorđe Klinkovski, sve sama ugledna imena srpske medicine, dobila su nalog da Dragu ispitaju i teoretski i praktično iz gotovo cele medicine. Draga je sa odličnim uspehom prošla sve njihove testove, pa je komisija bila stavljena pred svršen čin – i da su hteli, nisu mogli da je obore. Njihov izveštaj sadržavao je povoljno mišljenje o stručnosti kandidatkinje. Pa ipak, zbog tadašnjeg stanja u zakonodavstvu, zbog nedostatka želje da se on izmeni, prva srpska lekarka nije mogla da dobije pravo da kao lekar radi u državnoj službi. I to samo zato što je žena.
Kasnije je u Beogradu radila kao lekar u upravi Monopola i kao privatni lekar. Bila je jedan od osnivača Materinskog udruženja, i vatreni borac za žensku ravnopravnost, zahtevajući da žene dobiju pravo glasa.
Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine – u dva Srpsko-turska rata, u Srpsko-bugarskom ratu, Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu, kada je sa srpskom vojskom doživela sve strahote prelaska Albanije.
U toku prvog srpsko-turskog rata radila je kao sanitetski poručnik. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine previjala je ranjenike i, pošto je većina lekara bila upućena na front, jedno vreme bila je jedini lekar u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, kao i u bolnici za velike boginje i u ustanovi za ranjenike u Velikoj školi.
Draga je bila udata za novinara Aranđela Rašu Miloševića, sa kojim je imala dve ćerke, ali i velikih problema kao supruga političkog protivnika režima. Zbog učešća u neuspeloj Timočkoj buni Raša Milošević je, naime, bio prvo osuđen na smrt, a zatim pomilovan i upućen u Beogradsku tvrđavu na izdržavanje desetogodišnje robije.
Povodom sedamdesetogodišnjice života, Dragoj Ljočić je, kao svojoj slavnoj prethodnici i ženi koja je po mnogo čemu obeležila ne samo srpsku medicinu s početka 20. veka, već i borbu za ženska prava, u Beogradu 1925. godine Društvo ženskih lekara priredilo svečanu akademiju, koja je završena rečima: „Zbog svega toga će ime Drage Ljočić živeti i onda kad nje više ne bude bilo”. Prva srpska lekarka umrla je devet meseci kasnije, 5. novembra 1926. godine. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju.
U Beogradu danas jedna ulica nosi ime dr Drage Ljočić.

M.H.
(2009)