Već u srednjoj školi imao je osam medalja i tri diplome sa međunarodnih takmičenja iz matematike i informatike, a na fakultetu je stekao još desetk međunarodnih nagrada i priznanja

Aleksandar Ilić je dvadesetčetvorogodišnji student Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu koji od svoje petnaeste godine postiže neverovatne rezultate iz matematike i informatike. Sa prosečnom ocenom deset nije mu, naravno, bilo teško da upiše doktorske studije na kojima je skoro godinu dana već. Dva puta je proglašen za najboljeg studenta ovog fakulteta, a i jedan je od najboljih na Univerzitetu u Nišu. Za studente prirodno-matematičkih nauka je neuobičajeno da imaju tako visok prosek, jer se ovaj fakultet tradicionalno smatra izuzetno teškim. Aleksandar je, međutim, jasan primer osobe kojoj je matematika daleko od bauka.
– Oduvek sam je voleo. I informatiku. Još u osnovnoj školi te dve stvari su mi bile izuzetno zanimljive, a u srednjoj školi sam se već bavio programiranjem. Na prve dve godine fakulteta tako sam iz različitih predmeta uglavnom učio ono što sam već znao – kaže Aleksandar.
Dugačka je lista priznanja koje je dobio za svoje škole uspehe. Osim što je bio đak generacije i u osnovnoj školi i u gimnaziji, nekoliko puta je dobio pohvale Ministarstva prosvete, Kraljevskog doma Karađorđević i Fonda za talenta Grada Niša. Njemu su, ipak, najdraže medalje i diplome sa takmičenja. Već u srednjoj školi imao je osam medalja i tri diplome sa međunarodnih takmičenja iz matematike i informatike, a na fakultetu je stekao još desetk međunarodnih nagrada i priznanja. Reklo bi se da Aleksandar provodi veoma mnogo vremena nad knjigom i da ulaže nadljudske napore da postigne što veći uspeh.
– Ma, ne! Ne smem ni da kažem – smeje se –koliko sam malo učio tokom prve dve godine studija. Sad malo više radim, jer sam došao do one materije koju ne poznajem dobro i gde se više ide u detalje. Dosta vremena posvećujem druženju sa prijateljima. Nemam ih mnogo sa fakulteta, uglavnom su to stari drugovi…
Živi u Nišu sa roditeljima i mlađim bratom koji matematiku koliko i Aleksandar:
– Niko u našoj porodici nije bio matematičar, ali nama dvojici se, eto, sviđa…
I njegove aktivnosti van fakulteta takođe su u znaku matematike. Administrator je i dizajner sajta Društva matematičara Srbije, predavao je na pripremama srpskog tima za matematičku Olimpijadu 2003., iste godine bio je član takmičarskih komisija za srednjoškolska takmičenja iz matematike i informatike, a onda je postao i član međunarodnog žirija za pripremanje zadataka za Olimpijadu iz informatike i stručni saradnik i predavač u Istraživačkoj stanici “Petnica”.
– I asistent sam na jednom predmetu na PMF-u. Držim vežbe, a i privatno se bavim programiranjem. Tako uspevam i nešto da zaradim – dodaje Aleksandar i ovo svojoj dugačkoj profesionalnoj biografiji.
Doktorske studije upisao je na svom fakultetu u Nišu iako je, kako kaže, razmišljao i odlasku u svet.
– Videćemo, možda sledeće godine odem negde u inostranstvo, nije loše da se vidi. Konkurs traje dugo, pa se nadam da ću uspeti da se prijavim. To je kao neka razmena studenata, ali još nisam definitivno odlučio gde bih, pa ne mogu mnogo da pričam…
Ne bi, međutim, voleo da ostane tamo gde bude otišao na postdiplomske studije. Želi da se bavi naučnim radom u rodnom gradu.
Ni kao dobar đak i već poznat na svim takmičenjima nije razmišljao ni da napusti Niš da bi studirao u Beogradu.
– Nema nikakve razlike, ni u gradivu ni u kvalitetu studija. A ni ono što se često navodi kao razlog za odlazak u glavni grad – da su beogradskim studentima mnoge stvari dostupnije, nije baš sasvim tačno. Zapravo, jeste da im je pristup informacijama lakši, ali ništa nije zatvoreno ni za nas. Tako da samo treba da se potrudiš… – kaže ovaj mladi čovek kome trud, očigledno, nije stran.

Dragana Perić
(2008)