Mladića iz Valjeva, asistent muzičke akademije u Piaćenci (Italija),  još jedan ispit deli do diplome magistra klarineta

Darko Jovanović rođen je u Valjevu 1988. godine. Nižu muzičku školu upisao je sa deset godina, da bi nakon sedmog razreda osnovne prešao u srednju muzičku školu, a osmi razred položio vanredno kao nosilac Vukove diplome. Kaže da ga je u početku više interesovala matematika, ocenu iz muzičkog  popravljao je kod učiteljice, ali prvi susret sa klarinetom opredelio ga je za čitav život.

Nakon mnogih nagrada na republičkim smotrama i festivalima, i priprema na letnjim i zimskim masterklasovima, usledio je poziv da četvrti razred završi u srednjoj muzičkoj školi „ Isidor Bajić“ u Novom Sadu. To mu je otvorilo mnoga vrata, jer je škola imala internacionalni karakter, a studije je želeo da nastavi u inostranstvu.

Sa 17 godina polagao je prijemni na akademiji u Riminiju, gde je i primljen na osnovne studije klarineta.

„ Prelazak u Italiju bio je težak, daleko od roditelja i prijatelja, sa poznavanjem samo par reči italijanskog. Ipak sreća u muzici je ta što jezik nije presudan,  tako da sam prvo polagao muzičke predmete, a potom i teorijske. Posle je sve bilo lakše i zanimljivije“, priča Darko.

Osnovne studije u Riminiju završio je sa ocenom deset, a potom prešao u Piaćencu na master studije. Dobija stipendiju Italijanske vlade i biva izabran za poziciju asistenta.

U toku mastera, pobedio je na audiciji za projekat u trajanju od šest meseci koji mu je omogućio rad sa najboljim klarinetisitma današnjice.

„Svakog meseca provodili smo po deset dana  u radu sa profesorima, svirali kamernu muziku, imali koncerte. Imao sam priliku da učim od prvih klarinetista Berlina, Rima i Beča…“

U oktobru 2010. upisao je drugi master na Mocarteumu u klasi prof Aloisa Brandhofera, koji je bio prvi klarinet Beča i Berlina.

Darko puno vremena provodi u putu, obaveze na fakultetu u Salcburgu morao je da uskladi sa obavezama u Italiji, a najveća podršku pružaju mu roditelji, zahvaljujići čemu je mogao da se kocentriše na ono što radi i da uvek ide napred.

„U muzici možete samo da budete najbolji, sve ispod toga svrstava vas u prosečne, a to ne vodi do uspeha. To je stalna borba sa konkurencijom. Kada vidite da oni koji nisu bolji od vas, postižu bolje rezultate, to vas natera da se borite za mesto koje zaslužujete i da izvlačite svoj maksimum. Potrebno je dosta truda, vežbe, odricanja, ali ono što je u muzici najvažnije to je logika“ kaže Darko.

Za njega su heroji oni koji se nikada ne predaju i koji svaki put kada padnu umeju da ustanu. Najveći heroji ipak za njega su njegovi roditelji.

„ U modernim medijima svako može imati svojih pet minuta slave, to u stvari nisu nikakvi heroji. Budu, prođu i zaboravi se. Pravi heroji se ne zaboravljaju, ostaju za sva vremena. Ili još bolje pravi heroji su oni ljudi koji danas uspevaju da prežive i žive normalno.“

Tamara Jakovljević