Mladi matemamatičar osvojio je mnoge, ali njegov najveći uspeh je osnivanje besplatne škole matematike za drugu decu

Mladi Šapčanin Dušan Milijančević pravi je dragulj među matematičarima. Šestostruki prvak države, „vlasnik“ osam medalja sa međunarodnih takmičenja, nije samo mladi genijalac predan matematici. Njegovi profesori u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, kažu da je Dušan vanredno lepo vaspitano i humano dete, a grad Šabac ga je zbog humanosti nagradio titulom počasnog građanina. Dušan je postao izuzetak, najmlađi građanin nagrađen za poseban doprinos Šapcu, zato što sve svoje slobodno vreme, svaki trenutak kada se ne sprema za takmičenje, pa čak i uporedo sa pripremama, provodi pomažući drugoj šabačkoj deci, budućim matematičarima.
On je inicijator besplatne zimske i letnje matematičke škole u Šabačkoj gimnaziji, besplatno podučava u istraživačkom centru „Petnica“, besplatno priprema mlađe generacije za takmičenja i na sve druge, formalne i neformalne načine, svoje znanje deli sa drugim đacima.
– Nisam očekivao ovo priznanje grada, niti sam smatrao da je to što radim preko raspusta nekome toliko važno. Prija mi, zaista, ali, opet, najviše mi prija da drugoj deci dajem ono što ja nisam imao. Kada sam bio u Šapcu, izuzetno mi je nedostajalo da mi neko donese literaturu, posebne zadatke, da je spreman da radi sa mnom i leti i zimi. Znate, deca u unutrašnjosti nemaju tako mnogo pristupa zbirkama, informacijama, takmičenjima kao deca u Beogradu. Ni ja nisam imao velikih šansi dok nisam upisao gimnaziju, ali sam imao mnogo dobru učiteljicu zbog koje sam zavoleo matematiku – kaže za „Moj heroj“.
Sabirao je dvocifrene brojeve već sa pet godina, pa je bilo logično da nakon šestog razreda u Osnovnoj školi „Janko Veselinović“, bude primljen u prvo ogledno odeljenje za talente u Matematičkoj gimnaziji. Od tada živi u internatu. Prošle godine je u rodni grad iz Vijetnama doneo još jednu medalju sa svetskog takmičenja. Prošle godine bio je treći, a ove se, sa 49. matematičke olimpijade u Madridu, vratio sa srebrnom medaljom odakle je, poznato je, i cela njegova škola doputovala okićena medaljama. Sa srebrom se vratio i iz Makedonije, a iz „matematičke“ Rusije sa ponosom je doneo zlato. Početkom marta, 2009. godine, osvojio je i srebrnu medalju na međunarodnom takmičenju Romanian master u pojedinačnom delu, a u ekpnom je njegova gimnazija podelila drugo mesto sa srednjoškolcima iz SAD. Samo u prva tri meseca ove godine, Dušan je uspeo da osvoji medalju i celi zimski raspust priprema drugu decu za takmičenja.
Sad, Velika povelja sa imenom Jevrema Obrenovića, Dušanu će značiti i više od onog što kaže da je najvažnije: posebna potvrda njegovog rada i ljubavi prema nauci. Iako ne velika, stipendija će mu pomoći da učestvuje u kućnom budžetu. Za njegov dom, to je bitno, jer su Dušanovi roditelji ostali bez posla. Oni, ipak, tvrde da je od svih medalja najlepši „osmeh na njegovom licu“.
Dušan kaže da mu nije naporno da godinama svaki dan raspusta provodi u radu sa drugom decom:
– Srećan sam kad vidim da žele da rade i vole matematiku kao ja. Ponekad je svaki dan isplaniran, a ponekad ostane dana za odmor…
Kao ni svoje pobede na takmičenjima, on ne može da izbroji đake kojima je na razne načine pomagao i koje je podučavao u rodnom gradu, u kampovima ili „Petnici.“ Muči ga samo to što ne provodi dovoljno vremena sa roditeljima, ali ima njihovu podršku.
– Mama i tata su to prihvatili. Jedino nisu bili sigurni kad sam se upisao u ogledno odeljenje, jer su smatrali da sam suviše mlad da idem u internat i tamo živim sa srednjoškolcima. Sad su srećni što je izgleda sve ispalo kako treba – smeje se. Nakon gimnazije, njegova želja je da upiše Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Ne isključuje mogućnost da studije, ako mu se pruži prilika, završi i u inostranstvu, ali energično odriče da tamo negde, bilo gde, i ostane:
– Tu nemam dilemu. Samo ovo je moja zemlja u kojoj sam se rodio. I samo ovde moram, ako mogu i ako budem dovoljno dobar, da doprinesem razvoju nauke. I učim i sam da bih učestvovao u stvaranju boljih uslova za buduće generacije.
Ozbiljnost u rečima ovog mladića, nije slučajna. Svi njegovi rezultati potvrđuju posvećenost i odgovornost retko svojstvenu sedamnaestogodišnjaku.

Dragana Perić
(2009)