Petnaestogodišnjakinja iz Niša gluva od rođenja, najbolji je đak u školi, po pravilu prva na republičkim takmičenjima iz više predmeta

Petnaestogodišnja Marija Zlatanović iz Niša natprosečno je inteligentna, najbolji je đak u školi, po pravilu prva na republičkim takmičenjima iz više predmeta. Ova lepa devojčica, učenica osmog razreda, međutim, ne čuje od rođenja. Posledica vakuum porođaja, pričaju u porodici Zlatanović, ostavila je njihovu mezimicu bez sluha. Iako praktično gluva, Marija je savladala da čita i piše još u predškolskoj ustanovi. Kako nema odgovarajući slušni aparat, do savršenstva je savladala čitanje sa usana. Otac Predrag radio je do 2003. godine kao vulkanizer u vojsci, ali je danas bez posla. Marijina majka Zorica je prodavačica. Predragovi roditelji Dragan i Jelica skromnom penzijom pomažu sinovljevoj porodici, koju pored Marije čini i mlađa sestra Milica, učenica četvrtog razreda osnovne škole. Svi prihodi ove skromne porodice nedovoljni su da pokriju kupovinu dva slušna aparata, koji bi Mariji mogli da promene život. Ona želi da upiše srednju umetničku školu i da bude slikar. Ali, ukoliko ne dobije modernije uređaje ova izuzetna učenica može da se nada samo učenju trogodišnjeg zanata. – Marija je pohađala Specijalnu školu za decu sa oštećenim sluhom Bubanj, ali nismo prestajali da s njom učimo, trudili smo se da savlada da čita i piše, kao da čuje – priča otac Predrag. – Uspela je vrlo brzo, da nauči da čita pa su je bukvalno uzimali za primer i šetali od učionice do učionice. Predrag pokazuje Marijine diplome, svedočanstva sa svim peticama, nagrade dodeljenje za izuzetno učenje, pohvale za trud i uspeh. Život u tišini nije život bez saznanja, pokazuju rezultati ove devojčice. Marija je samostalna, ali je put od njene kuće na dalekoj periferiji grada do škole, zbog gluvoće suviše dug. Neretko, otac je prati kako se ne bi nešto dogodilo kada prelazi ulicu. U Nišu skoro da nema semafora niti signalizacije koja može da gluvom detetu pomogne da slobodno bez straha šeta. U Umetničkoj školi, pričaju Zlatanovići, pokazali su veliko razumevanje i spremni su da po upisu proveravaju njeno znanje i pisanim putem. – Ho-ću da sli-kam – polako izgovara Marija svoju želju, slog po slog, trudeći se da ne napravi grešku. – Ve-žbam za pri-je-mni… (Izvor: Novosti, mart 2010)