Ima tek 25 godina, već je poznat po mnoštvu pronalazaka, medalja i povelja, a 2002. proglašen je za pronalazača godine

Na Guglov konkurs „Ideje koje će promeniti planetu“ do sada se prijavilo oko 100.000 pronalazača, među kojima je i naš mladi elektroinženjer Miloš Stanković. Iako na nezvaničnom, posebnom glasanju stručnjaka njegova ideja o filterima protiv aerozagađenja u fabrikama i automobilima već duže vreme drži prvo mesto, Miloš ne voli da se o tome govori, pošto ovo glasanje, mada nimalo beznačajno, nije nikakva garancija da će ući u prvih sto Guglovih ideja. A da li će mu se ta želja ispuniti, znaće se uskoro, pošto zvanično glasanje počinje 27. januara.
„Naši ekonomisti mogu da predlažu ekonomičnije metode upravljanja, pravnici da stvaraju mudrije zakone, ali bez pronalazača mi ne možemo bolje živeti“, rekao je Tesla, što apsolutno podržava i naš junak. Mada ima tek 25 godina, već je veoma poznat široj javnosti po mnoštvu svojih pronalazaka, medalja i povelja, po tome što je 2002. proglašen za pronalazača godine, a 2006. za zaslužnog građanina Zemuna, što je postao član Akademije izumitelja Srbije (SAIN) i što mu je Vlada Srbije dodelila „crveni“ pasoš.
Uprkos svemu tome, Miloš još nije stalno zaposlen, već radi honorarno u jednoj firmi. Međutim, ne žali se, kaže da mu je odlično jer se baš bavi poslom koji najviše voli – inovacijama. Na firmu nema primedbe, ali na državu ima.
– Pronalazačima su male šanse da uspeju ovde zato što država uopšte ne ulaže u pronalazaštvo, pogotovu ne u mlade talente. Zaštita patenta je veoma komplikovan i skup proces. Treba imati dobru materijalnu situaciju da biste se uopšte bavili tim poslom, istraživanjem i razvojem, a da ne govorim o patentnoj zaštiti. U našoj zemlji to i nije toliko skupo, međutim, kad se uzme u obzir godišnje održavanje patenata, izađe puno. A za međunarodnu zaštitu treba izdvojiti ogromnu sumu za naše uslove – objašnjava Miloš, koji se nauci posvetio od malih nogu, praktično, tvrdi, od treće godine, a aktivno od sedamnaeste, još dok je bio u srednjoj elektrotehničkoj školi.
To je ono što on voli i zna da radi i čime bi želeo da se bavi do kraja života. Sarađuje i s inostranstvom.
– Za sada sarađujem sa celim svetom, sa zemljama i sa Istoka i sa Zapada, sa Rusima, Amerikancima, i sa, na primer, Irancima. Najviše bih voleo da mi ovde ponude uslove da se razvijam, a da li će to tako biti, videćemo – kaže Miloš.

Izvor: Panorama – Blic nedelje
(2009)