Somborac je student generacije Vojne akademije sa prosekom 9,73

Ovih dana Sombor se pominje po jednoj lepoj vesti. U ovogodišnjoj generaciji koja je završila studije na Vojnoj akademiji najbolji je Somborac Nikola Fejsov. Petogodišnje studije na smeru elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva završio je sa prosekom 9,73. Nikolin odabir vojnog poziva nije veliko iznenađenje jer je to tradicija u njegovoj porodici. Želja mu je da završi doktorske studije i na akademiju se vrati kao predavač.

Sa Nikolom smo razgovarali odmah po njegovom povratku u Sombor, nakon što mu je na svečanoj promociji studenata Vojne akademije, kao najboljem, uručena pozlaćena sablja. Razgovor u jednom somborskom kafeu prekidaju ljudi koji su prepoznali Nikolu sa televizije i koji žele da mu čestitaju uspeh. Lepo je videti da još uvek ima onih koji prepoznaju i cene prave vrednosti i pravi uspeh.

– Ja se toga ne sećam, ali moji roditelju kažu da sam još u drugom razredu rekao da ću biti oficir. Vojni poziv je tradicija u našoj porodici jer mi je otac potpukovnik, a i u tatinoj i u maminoj familiji dosta rođaka bavilo se ovim pozivom. Međutim, posle osnovne škole tata mi je rekao: „Dosta je bilo oficira u našoj porodici, upiši šta god hoćeš, samo ne vojnu gimnaziju.“ Upisao sam Srednju elektrotehničku školu u Somboru, smer elektrotehničar računara. Nisam tada uopšte razmišljao o nekoj vojnoj školi, priča Nikola, koji je ipak posle srednje škole  konkurisao na Vojnu akademiju, ali i na Fakultet tehničkih nauka. Međutim, tada je već tada znao da je njegovo opredeljenje vojni poziv. Na režim života i učenja na Vojnoj akademiji, kaže, lako se privikao i ima utisak da je bukvalno kroz akademiju samo prošetao.  –  Studije su trajale pet godina sa 54 ispita i diplomskim. Elektrosmerovi su najteži na akademiji, ali ja sam uspeo studije da završim sa prosekom 9,73. Ima tu nekoliko devetki i jedna osmica. Tu osmicu iz elektronike dva puta sam poništavao, ali nisam nekako imao sreće sa tim ispitom – priča ovaj uspešni Somborac i napominje  kako se za poslednjih pet godina slika o Vojnoj akademiji u javnosti sasvim promenila.

– Kada sam se pre pet godina ja upisivao, Akademija je bila nekako skrajnuta i nije bila mnogo popularna. Međutim, urađeno je mnogo na popularizaciji Akademije i vojnog poziva, a mladima koji razmišljaju da upišu Vojnu akademiju poručio bih da to urade samo ako sebe vide kako za pet godina bacaju šapku – priča Nikola.

Uskoro ga čeka služba u Batajnici, a tamo je raspoređeno još pet njegovih kolega sa istog smera, a dvojica će na službu u Prokuplje. – Na grupi nas je bilo samo osmoro, a ja jedini iz Vojvodine. Svi su došli iz različitih gradova, ali bili smo složna klasa, kažu – najsložnija u poslednjih deset godina. Družim se i sa drugarima iz srednje škole, a moji drugari koji nisu iz ove vojne priče najviše vole da razgovaraju o naoružanju – kaže potporučnik Fejsov. Njegova velika ljubav je avijacija, ali zbog vida nije mogao da postane pilot. Zato redovno posećuje aeromitinge, sakuplja slike aviona, bavi se maketarstvom. Ima ovaj uspešni mladić vremena i za druga interesovanja, pa je tako na beogradskom „Bir festu“ bio svih pet dana, a ne propušta ni mnoge koncerte u Beogradu.

(Izvor: Blic, septembar 2010)