Ljubavi prema medicini i umetnosti spojio je u jedinstvenom naučnom projektu koji mu je, posle decenije mukotrpnog rada, doneo svetska priznanja. On muzikom leči bolesno srce.

Ako za nekog danas može da se kaže da je „osoba renesansnog duha“, onda je to dr Predrag Mitrović (46). Lekar, iz lekarske porodice: otac i sestra takođe se bave ovim poslom, kardiolog u Urgentnom centru; nastavnik, docent na Medicinskom fakultetu; naučnik sa preko 700 radova, uvaženi član Evropskog udruženja i Američkog koledža kardiologa. Zatim, i ovo: apsolvent na Elektrotehničkom fakultetu; svršeni đak srednje muzičke škole i učesnik preko 140 međunarodnih turneja i koncerata sa najvećim beogradskim horovima; osnivač prve revije za klasičnu muziku na Balkanu, i organizator festivala „Muzika Klasika Light“; autor  i koautor velikog broja pesama  rok-grupe „Šablon“; član Udruženja muzičara džeza, roka i zabavne muzike; autor romana „San urgentne noći“ (2006) o događajima u ambulanti Urgentnog centra, koji je doživeo veliki uspeh i desetine reizdanja, i „Ne sviđa mi se da ti bude prijatno“ (2009) u kome je opisao jednu noć u intenzivnoj nezi; autor je, takođe, i naučno-popularne knjige „Mali leksikon bola“(2007)…

I još ovo, ali nikako sve: magistrirao je na primeni kompjutera u kardiologiji. Napravio je program koji „razmišlja” i koji može da predvidi šta će biti s operisanim srcem. Posle toga je i doktorirao na infarktu kod već operisanih bolesnika. To interesovanje, ta briga za oporavak bolesnog srca, naveli su ga da osmisli jedinstven projekt.

– Iz ličnog iskustva sam znao da na muziku reagujem na jedan način kad sam zdrav, a na drugi kad mi nije dobro. Pomislio sam da treba pronaći muziku koja u pacijentu kome je operisano srce proizvodi pozitivan efekat, odnosno smanjenjuje broj otkucaja srca i obara krvni pritisak – kaže.

Slušanje muzike, objašnjava dr Mitrović, u čoveku izaziva lučenje hormona zadovoljstva, koji usporavaju rad srca i spuštaju krvni pritisak podjednako efikasno kao lekovi. Ali, ne deluje jedna melodija isto na sve ljude.

Pacijentima je po trideset sekundi puštao melodije različitih žanrova, i kroz lupu posmatrao njihove zenice, širenje ili sužavanje znak pozitivnog dejstva muzike. Tako je otkrivao koji žanr kome odgovara.

Godine 2002. istraživački tim dr Mitrovića otpočeo je praćenje 740 pacijenta sa infarktom koji su imali baj-pas operaciju na srcu. Polovina je, kod kuće, po određenim uputstvima, slušala muziku koja im se dopada, a druga nije. Posle dve godine slušanja muzike na propisan način, u grupi onih koji su slušali muziku došlo je do smanjenja smrtnosti, a nisu imali ni nova oboljenja. Sve suprotno dogodilo se većini onih koji nisu slušali muziku!

– Ispostavilo se da je kalsična muzika najdelotvornija. Njen harmonijski sklop prija većini, čak i nekima koji tu vrstu muzike nikad ranije nisu čuli. To je muzika Mocarta, Baha, Betovena… A od narodnih pevača i Džej, Ceca i Aca Lukas imali su blagotvorno dejstrvo na najviše ljudi – kaže dr Predrag Mitrović.

On je rezultate ovog istraživanja saopštio na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni 2009. godine, gde je njegov tim, jedini na tom kongresu gde je saopšteno 2.500 naučnih radova, dobio priznanje za ideju, rad i prezentaciju! S velikom pažnjom, ovaj je projekt primljen i na prošlogodišnjem  Svetskom kongresu kardiologa u Pekingu.

Dr Predrag Mitrović radi u koronarnoj jedinici, gde dolaze najteži bolesnici. Ali, nastavlja i sa naučnim radom.

A svoje srce, rekao je u jednom  intervju, „jača maštanjem“.

(novembar 2012)