Najbolji student mašinskog fakulteta u Beogradu, godinu dana proveo je na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu, boraveći i radeći u samom srcu NASA.

Nakon završene druge godine studija sa prosečnom ocenom 10, Slobodan Milovanović iz Valjeva konkurisao je za program razmene studenata u okviru  „Forecast Exchange“  i treću godinu studija proveo u Americi na univerzitetu poznatom po svemirskom inženjerstvu.

Ovakva vrsta inženjerstva, kao i rad na numeričkim simulacijama bili su način da svoju ljubav prema astronomiji koju je otkrio u detinjstvu objedini sa studijama mašinstva.

Na tu odluku veliki uticaj su imali dugogodišnji  rad u okviru astronomske grupe  Društva istraživača „ Vladimir Mandić Manda“, a potom i rad u astronomskoj grupi Istraživačke  stanice Petnica, gde je Slobodan takođe na poziciji asistenta.

Među razlozima odlaska na studije u inostranstvo bio je i taj što je osetio da način obrazovanja u okviru Beogradskog univerziteta ograničava njegove kapacitete i da dobija manje znanja nego što bi želeo.

– Želeo sam da pronađem mesto na kome bih bio prosečan student i gde su očekivanja iznad maksimuma koji sam spreman da pružim. Kao što je to bio slučaj dok sam bio đak specijalizovano-matematičkog odeljenja Valjevske gimnazije. Tada sam sam sebi zadavao nivo do kog želim da  naučim nešto i ne bih bio ograničen onime što mi se nudi. U to vreme sam radio kao asistent u Istraživačkoj Stanici Petnica i sretao sam mnogo studenata sa raznih svetskih poznatih univerziteta, tako da sam stekao sliku kako izgledaju studije na drugim mestima. Sa druge strane zastarele metode nastave na Univerzitetu u Beogradu, bitno su uticale na moju želju da pronađem drugo mesto za studije – kaže Slobodan.

Boravak i rad u samom srcu NASA  je nešto o čemu nije ni mogao da sanja. Susret sa najmoćnijim svemirskim vozilom, raketom „Saturn 5“, koja je nosila ljudsku posadu na Mesec, kao i poseta Nila Armstronga, bili su posebno iskustvo:

– Jedini sačuvani primerak „Saturn5“ može se videti u Hantsvilu, a ja sam mogao svakoga  jutra kada se probudim da pogledam kroz prozor i vidim to čudo tehnologije na horizontu. To mi se činilo neverovatnim.

Slobodana su rad u oblasti numeričkih simulacija i najviša ocena na kraju semestra iz tog predmeta doveli na poziciju asistenta u Llaboratoriji za numeričke metode Odseka za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo. Kako kaže ta uloga mu nije bila mnogo nepoznata jer je takav posao obavljao u Petnici, ali mu je to iskustvo mnogo pomoglo u razvijanju predavačkih sposobnosti. Nakon toga usledio je i poziv za postdiplomske studije na istom univerzitetu, kao i nekoliko pisama preporuka od tamošnjih profesora.

Nakon stečenog znanja i iskustva,  Slobodan  je  napravo neku vrstu paralele u načinu studiranja, ali i druženja među srudentima tamo i ovde.

– Jedna od najbitnijih razlika je ta što je student u Americi tokom celog semestra pod konstantnim pritiskom obaveza, dok je kod nas semestar uglavnom ispunjen predavanjima, koje na kraju prati završni ispit. Treba dodati i da je praktični rad u Americi na izrazito višem nivou prisutan u programu studija i da univerziteti poseduju jako dobro opremljene laboratorije. Ovo ne bih zamerio našim univerzitetima iz prostog razloga što je za ovakve uslove potrebno mnogo više sredstava nego što naša zemlja može da priušti u ovom sektoru i mislim da se to nadoknađuje kod nas tako što naši studenti uče sadržaj na mnogo fundamentalnijem nivou – kaže i objašnjava:

– Pošto je univerzitet u Hantsvilu organizovan u obliku kampusa i sve se nalazi u jednom zajedničkom dvorištu, počev od stanova, restorana, pa preko sportskih hala, sve do nastavnih centara, fakulteta i instituta, atmosfera je značajno drugačija. Na svakom predmetu sam bio u grupi sa različitim ljudima, sa različitih fakulteta, jer su predmeti na UAH standardizovani za razliku od Univerziteta u Beogradu. To znači da ako nekome treba predmet matematika za svoje studije, nije bitno da li je mašinac, građevinac, matematičar, fizičar ili studira neku drugu oblast pa uzima matematiku kao izborni predmet, slušaće ga u jednoj od grupa za matematiku na matematickom fakultetu. Na ovaj način zaista se upoznaje dosta ljudi iz različitih polja i ostvaruju se kvalitetna prijateljstva.

Nakon završene godine u Americi, Slobodan je primljen na studije pod punom stipendijom na Erasmus Mundus master programu za primenu numeričkih simulacija u nauci i inženjerstvu. To je program koji zajedno organizuje nekoliko evropskih univerziteta. U okviru tog programa Slobodan će studije nastaviti na Kraljevskom Tehničkom Institutu u Stokholmu.

Slobodan o svom heroju i herojima danas kaže:

– Mislim da svaki čovek ima svoj značaj, ali ako treba da biram, onda ću u duhu nauke reći da je to ser Isak Njutn, koji je postavio temelje mehanike i diferencijlnog računa, bez kojih današnjica ne bi bila zamisliva. Danas su heroji svi oni koji se bore da spasu ovu našu planetu kojoj preti toliko opasnosti. Oni koji rade na otkrivanju novih izvora čiste energije, oni koji pokušavaju da precizno otkriju uzroke i posledice globalnog zagrevanja, oni koji rade na podizanju tolerancije prema svim socijalno diskriminisanim grupama, prosto svi oni koji celu planetu zovu svojim domom, a ne samo svoju kuću, grad ili zemlju, a sve njene građane smatraju svojim timom koji treba da nastoji da je sačuva u što bolje stanju za buduće generacije.

(Tamara Jakovljević, septembar 2011)