Mali David, koji ima samo deset godina, vodi brigu o porodici i uspeva da ima sve petice u školi
Trošna kuća u Urovcima, nadomak Obrenovca, do pre tri meseca bila je dom Davida Jovanovića. Ovaj desetogodišnji dečak nije imao bezbrižno detinjstvo kakvo imaju mnogi njegovi vršnjaci: Davidova majka Slavica Jovanović je kao dete imala iščašenje kuka, a stanje se pogoršalo nakon kobnog pada na času fiskulture. Deformitet levog stopala je bio neminovan. Ni Ilizarov aparat ni pet operacija produženja noge nisu pomogli: Slavica se kreće pomoću štaka. Da nesreća bude veća, Davidova baka Dušanka je imala kliničku smrt i tri infarkta. Zbog teškog zdravstvenog stanja, ni mama ni baka nisu zaposlene i dečji dodatak je dugo bio jedini izvor prihoda za ovu tročlanu porodicu.
U ovako teškim uslovima, desetogodišnji David preuzeo je brigu o porodici. U jednosobnoj kućici bez vode i grejanja, David je proveo veći deo detinjstva. Donosio je vodu sa komšijskog bunara, pomagao baki i mami u održavanju domaćinstva. I pored svega toga, stizao je da uči i da bude odličan đak.
„Imam sve petice, dobio sam samo jednu četvorku kada je mama bila u bolnici, pa sam se brinuo i nisam mogao da se koncentrišem“.
David je uvek pružao veliku podršku mami i baki, tešio ih i uveravao da će se situacija popraviti. Ovaj dečak čarobnog osmeha nije nikada zavideo svojim drugovima i hteo je da pomogne svima. Po rečima njegove mame, David se nikad nije žalio ni na šta. Na pitanje šta ga je dosad najviše obradovalo, David odgovara: „Najviše sam se obradovao kada se mama snašla i organizovala proslavu mog rođendana u igraonici“. U vreme kada većina dece ne stigne ni da poželi nešto jer im roditelji unapred ispunjavaju sve, Davidov odgovor zvuči nestvarno skromno.
Do skora je imao tri želje: da ima svoju sobu, kupatilo i da mami bude bolje.
Zahvaljujući emisiji „Kvadratura kruga“ i njenim gledaocima, prve dve želje su se ispunile: dobio je stan u Obrenovcu i bolje uslove za život.
David sada konačno može da se posveti školi. „Najviše volim engleski i matematiku. Od septembra krećem u četvrti razred i radujem se tome“.
Pozitivne promene nisu uticale na njega: David je i dalje skroman dečak koji zna da se raduje malim stvarima. Senku na njegovu radost baca mamino zdravlje. „Najviše se rastužim kada mamu boli noga, a ja ne mogu da joj pomognem“. David se nada da će moći da skupi sredstva za još dve operacije kuka i stopala koje predstoje njegovoj majci.
Skromnost, zrelost i požrtvovanost ovog dečaka nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Na ovakvoj snazi i hrabrosti, malom Davidu bi mogao da pozavidi i sam Golijat!
(autor: Sanja Beronja, 2010)