Nagrada za najbolji studentski rad na beogradskom univerzitetu dobio brucoš iz Valjeva

Valjevac Aleksej Drino (20), student druge godine Biološkog fakulteta na smeru molekularne biologije, dobio je nagradu Beogradskog univerziteta za prošlu studijsku godinu za najbolji naučno-stručni rad iz oblasti prirodnih nauka. Drino je nagradu zaslužio tako što je pronašao, izolovao i sačuvao tri soja bakterija sposobnih da žive u nafti i razgrađuju tog zagađivača. Kao presedan u istoriji dodele ove nagrade, mladi Valjevac je priznanje dobio kao brucoš, dok su ostali nagrađeni studenti u oblasti društvenih, tehničkih i medicinskih nauka apsolventi ili studenti treće godine studija.

Aleksej je pobednički rad iz oblasti genetike bakterija započeo prošle godine u Istraživačkoj stanici Petnica, a potom ga, uz pomoć mentora Ive Pruner, doradio u laboratoriji za molekularnu biologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering, gde volontira.

– Zagađivači poput nafte ili plastike veliki su problem savremenog društva. Međutim, u prirodi postoje određene vrste bakterija koje su godinama evoluirale tako da mogu da razlažu naftu i plastiku. Zbog toga, veliki naučni izazov je te bakterije pronaći, izolovati ih, genetski okarakterisati u kakvim su srodničkim odnosima i odrediti koji su to geni uključeni u razgradnju. Svrha mog rada je bila da takve bakterije pronađem, izolujem i sačuvam – objašnjava Aleksej, koji je otkrio tri populacije bakterija koje mogu da razgrađuju naftu.

Uzorak mu je bila zagađena zemlja pored nekoliko benzinskih stanica u Valjevu, zemljište koje se nalazi neposredno uz kanistere sa gorivom. Uz osmeh priznaje da su ga radnici pumpi, prilikom uzimanja uzoraka, „malo čudno posmatrali“, naročito kada se pojavio sa plastičnom kutijom na kojoj piše „biohazard“, ali da nisu pravili probleme. Najvažnije je, kako kaže, da se tačnom pokazala pretpostavka da se iz zemlje pored benzinskih stanica u njegovom rodnom gradu mogu pronaći bakterije otporne na naftu i sposobne da je razlažu.

– Bakterije nađene na ovom području ne bi mogle da se upotrebe u slučaju, ne daj bože, izlivanja nafte u Savu ili Dunav jer je to sasvim drugi teren, ali je ovaj rad dokazao da je potrebno imati brz i efikasan način izolacije i prepoznavanja bakterija koje na određenom području mogu da razgrađuju naftu – kaže mladi Valjevac.

Uspehe u nauci Aleksej, kako kaže, duguje učenju i radu u Istraživačkoj stanici Petnica. Kao gimnazijalac je četiri godine bio polaznik petničkih programa biologije i molekularne biologije, a poslednjih godinu dana je asistent na tim programima.

–          Biologija je moj svet od malih nogu, kada sam od roditelja još kao dete tražio da mi kupe mikroskop pod koji sam gurao bube i listove, ali me je u ovom pravcu pogurala nastavnica Vesna Mandić iz osnovne škole. U Petnici sam se definitivno opredelio za nauku, posebno za molekularnu biologiju, pa usavršavanje u inostranstvu planiram tokom diplomskih i postdiplomskih studija – kaže Aleksej, koji je nedavno boravio i na simpozijumu biologa Evrope u Švajcarskoj. On kaže da ne želi da ostane u inostranstvu, već da mu je želja da radi u svojoj zemlji.

(Izvor: Blic, septembar 2011)