Do osnovne škole pešače šest, a do muzičke svakodnevno putuju autobusom pedeset kilometara

Za talentovane, ambiciozne, pametne i lepe devojčice Borjanu (13) i Milicu (12), učenice iz sela Trnjaci u studeničkom kraju, nedaleko od Ušća, rudarske varošice u klisuri Ibra, bar zasad – kao da nema životnih prepreka. Osim što svakodnevno (pre)pešače po pet-šest kilometara do osnovne škole u Ušću, gde pohađaju šesti razred, ove dve devojčice, inače rođake iz velike rudarske porodice Radenkovića i prve komšinice u Trnjacima, putuju i do Kraljeva, udaljenog 50 kilometara, da bi se tamo već četvrtu godinu obrazovale u Muzičkoj školi “Stevan Mokranjac”, učeći sviranje na violini. I tako, kao prave maratonke, svaki drugi dan po sto i “kusur” kilometara u oba pravca, ne računajući i obaveze u porodici. A, opet su, i Borjana i Milica – odlični đaci! – Ma, uvek se nađe vremena i za redovnu školu i za muziku, i za učenje, i za vežbanje i za igru, samo što to vreme mora tačno da se isplanira. Nije nam teško, jer muziku volimo i mislimo da se njome, kasnije, i profesionalno bavimo, ili kao teoretičari, profesori, ili izvođači – kao već odrasle pričaju Borjana i Milica koje, osim što sviraju na violini, izuzetno lepo i pevaju stare srpske, izvorne pesme. Kad ustreba, njih dve putuju i češće do Kraljeva, na muzičke probe i školska takmičenja do kasnih večernjih sati. Zbog toga su i njihovi roditelji, uglavnom majke – Silvana i Milena, prinuđene da ih ispraćaju i dočekuju, ili čak da zajedno s njima putuju, kao što je to bilo naročito prvih godina muzičkog školovanja. Očevi, rudari – Zoran, kao merač, i Vladeta, kao kopač, rade u “Ibarskim rudnicima” kamenog uglja, u jami “Tadenje”. Iako su desetak hiljada veće od prosečnih, njihove rudarske plate ipak nisu dovoljno “komotne” da podmire sve troškove za muzičko obrazovanje njihovih devojčica. Samo prevoz autobusom, do Kraljeva i natrag, mesečno “pojede” najmanje 5.000 dinara. A, treba li i deci da se nečim okrepe na tom putu koji, u jednom pravcu, traje najmanje sat vožnje?! Ali, za Borjanu i Milicu, bolje reći njihovo muzičko školovanje, mora da ima, iako u porodici Silvane i Zorana odrastaju još i Tatjana (8) i Damjan (5), a u porodici Milene i Vladete, uz Milicu, i starija Željka (14), učenica osmog razreda. I svi oni, za dobrobit svojih talentovanih sestara moraju malo i da pritrpe. A, ko zna, možda će još neko iz ove dve rudarske porodice krenuti trbuhom za – muzikom. (Izvor: Novosti, mart 2010)