Stotinak mališana iz Prokuplja, Kuršumlije, Blaca, Žitorađe, Merošine i Doljevca dobilo je na kraju prošle školske godine po 5.000 dinara iz Fonda „Radoš Jovanović Selja“

Čika Čeda je omiljeni junak dece iz Niškog i Topličkog okruga. A, kako i ne bi bio kada im daje džeparac i poklone. Svake godine Čedomir Pantović iz Prokuplja, penzionisani profesor, obraduje mališane koji su ostali bez roditelja u ratovima. Nije mu teško da ih pronađe, da ode do najzabačenijeg sela, za njihov osmeh učinio bi sve. A, nije mu lako – ovaj plemeniti starac lane je napunio 90 godina.

Čeda je osnovao fond „Radoš Jovanović Selja“, i tako pomaže najsiromašnijima. Kaže, najradosniji je kada decu obraduje poklonima.

– Mada je fond prvobitno, pre skoro pedeset godina, osnovan u druge namene, posle nesrećnih ratova 1991-1999. godine, odlučio sam da sredstva koja prikupim namenim deci ratnoj siročadi – priča Pantović, nekadašnji prosvetni radnik kome je rad sa decom bio i životno zanimanje.

Bilo je jasno da će se okrenuti deci. Ceo život je to i radio.

U školskim klupama slušao je đačke probleme, priče, zgode i nezgode, živeo sa njima… Uz pomoć prijatelja sakuplja sredstva za potrebe fonda, a potom obraduje mališane, uglavnom pri kraju školske godine…

– Iako su sredstva koja delim simbolična, znam da će se deca njima ipak obradovati – priča čika Čeda. – Njima će moći da kupe neku igračku, omiljenu knjigu, deo garderobe, ili da se počaste slatkišima.

Tako je stotinak mališana iz Prokuplja, Kuršumlije, Blaca, Žitorađe, Merošine i Doljevca dobilo je na kraju prošle školske godine po 5.000 dinara iz Fonda „Radoš Jovanović Selja“.

Kada pominje decu kojoj pomaže otrgne se poneka suza. Pamti njihova imena. I likove, iako je obradovao na stotine dece. Drhti mu glas kada ih pominje. Kaže, njima je svima tuga ista.

– Sredstva za potrebe fonda iz koga pomažem i bolesnoj i socijalno ugrožnoj deci sakupljam sam. Srećan sam što imam mnogo prijatelja i poznanika koji su upućeni u moj rad i koji mi u skladu sa svojim mogućnostima pomažu da prikupim solidne novčane sume – priča ovaj nesebični humanitarac.

Tužan je što nema više onih koji pomažu deci bez roditelja. Ne libi se da kaže i da ni države nema među njima. I dok govori o svom radu, skromno kao i svi plemeniti ljudi, stalno ponavlja omiljenu rečenicu: „Život nam samo vraća ono što mi drugima dajemo…“

Trag u svom kraju plemenitošću ostavlja čika Čeda. Starac kojem su deca dala nadimak čoveka kojeg svi vole – Deda Mraz.