Samohrana, nezaposlena majka sa četvoro dece od juna 1999 promenila 17 stanova u osam gradova.

Petočlana porodica Vitković iz Jagodine, koju čine samohrana majka Danijela (37) i njena deca Dejana (11), Ivana (13), Hristina (16) i Stefan (18), već deset godina sanja o svom krovu nad glavom. Njihove velike životne nedaće počele su 15. juna 1999. godine, kada su posle pogibije glave porodice, oca i supruga Dejana, izbegli iz Prištine, sklanjajući se od terora i pretnji.
Sa sobom nisu poneli ništa sem golih života. Danijela je sa troje tada male dece i u poodmakloj trudnoći, skrhana zbog gubitka supruga, skupila poslednje atome snage i porodicu povela u centralnu Srbiju.
– Od tada do danas promenili smo 17 stanova u osam gradova. Ni sama ne znam kako smo preživljavali sve ove godine, ali velika ljubav i porodična sloga su nas održale. Preuzela sam ulogu oca i majke porodice, nisam dozvolila da nas zla sudbina pobedi. Za moju porodicu je od životnog značaja krov nad glavom. Nadam se da ću jednog dana dočekati da i moja deca imaju svoju kuću ili stan. Da nam se duša smiri, posle svih godina patnje. Tada bismo mogli da planiramo nekakvu budućnost, a ja bih bila najsrećnija majka na svetu – kaže Danijela.
Danijela nema stalni radni odnos, povremeno obavlja sezonske poslove, ali kaže da pokušava da se zaposli. Porodica živi od dečjeg dodatka i pomoći NVO Naša Srbija, koja im plaća stanarinu od 100 evra.
– Deca rastu, potrebe su sve veće, ali nama je prioritet da preživimo. Stefan je išao u školu u Ćupriji i često se dešavalo da odsustvuje sa nastave, jer nisam imala da mu dam novac za autobusku kartu. Zbog toga je morao da pređe na vanredno školovanje. Uspeo je da završi treći stepen Saobraćajne škole, ali nije dobio diplomu, jer nemamo novca da uplatimo polaganje za vozačku dozvolu u visini od 6.000 dinara. On je želeo da se zaposli kao fizički radnik na građevini, ali sva mesta su popunjena. Hristina je upisala gimnaziju, Ivana je šesti razred, a Dejana četvrti. Za knjige se snalazimo preko donacija ili nam poklone učitelji. Odeću dobijamo od Naše Srbije, kao i dečja letovanja na Tari – objašnjava Danijela.
Hristina je obolela od astme i ima obolelu štitnu žlezdu. Mora da ide na česte zdravstvene kontrole za Beograd, ali već osam meseci nije bila na kontroli jer para za put nema. I svakodnevna terapija je veoma skupa, jer lekovi nisu na pozitivnoj listi. Rodbina pokojnog supruga živi na Kosmetu. Njen otac je poginuo 1998. godine, a majka sa bratom živi u Kruševcu.
– Živeli smo u Nišu, Beogradu, Velikoj Plani, Leskovcu, pa u Kuršumliji, Čačku, Paraćinu, a u Jagodini smo od februara 2008. godine – priča Danijela.

(Izvor: Pres, jun 2010)