Sama je iz Varšavskog geta i sigurne smrti izbavila 2500 dece
Maja 2008. u 98. godini umrla je gospođa Irena Sendler.
Za vreme Drugog svetskog rata tražila je i od nacističkih vlasti dobila dozvolu za rad u Varšavskom getu kao vodoinstalater. Za svoj zahtev imala je psoeban motiv: budući da je bila Nemica, znala je šta nacisti planiraju sa Jevrejima. Irena je na dnu svoje torbe za alat koju je nosila, kradomice iz geta iznosila malu decu, a u prtljažniku svog automobila imala je vreću od grubog platna za veću decu. Imala je i psa koji je bio izvežban da laje kada bi je nemački vojnici puštali unutra i van iz geta: njegovo lajanje je „pokrivalo“ plač dece.
Za vreme dok je radila u getu, na ovaj način uspela je da izvuče 2500 dece. A kad su je, najzad, otkrili, slomili su joj obe ruke i noge i žestoko pretukli.
Irena je spisak s imenima sve dece koju je prokrijumčarila iz geta čuvala u tegli zakopanoj ispod drveta u svom dvorištu. Nakon rata pokušala je da pronađe bar neke od roditelja koji su možda preživeli rat i da tako spoji porodice. Većina ih je, na žalost, bila ugušena u gasnim komorama, pa su deca kojima je pomogla smeštena u porodice hranitelja ili data na suvajanje.
Godine 2007. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila. Dodeljena je Alu Goru koji je snimio film o globalnom otopljavanju.
M.H.
(2008)