Obolela devojka strahuje za svoju budućnost, jer su joj roditelji, koji se brinu o njoj, stari i bolesni

Nepokretna Jasmina Nikolić (36) iz planinskog sela Klajić kod Lebana zbog teškog oboljenja od rođenja svet posmatra kroz mali prozor svoje sobe u oronuloj kući!

Pored majke Stane i oca Stojana, povremeno viđa jedino drvoseče, koji u letnjim mesecima ponekad navrate da popričaju s njom.
– Oni su mi jedino živo društvo sa strane. Doduše, čujem i poj ptica i zavijanje vukova – rekla je Jasmina, koja je još kao beba obolela od teškog oblika mišićne distrofije.
Najbliže komšije porodice Stojanović udaljene su nekoliko kilometara, a 10 kilometara puta do njihove kuće nije asfaltiran, pa se u kišnim danima i zimskim mesecima tamo ne može ni terenskim vozilom.

– Kad se razbolim, otac me zidarskim kolicima vozi do asfalta – priča Jasmina.
Zidarska kolica koristi i kada ostareli i bolesni roditelji smognu snage da je iznesu u dvorište, jer invalidska kolica ne može da koristi u te svrhe zbog neravnog terena.
– Čeznem da gledam ljude i decu, mnoštvo ljudi i dece, da slušam buku, graju, da pričam sa ljudima, da pijem kafu sa komšinicama – priča ona o svojim skromnim, ali sada nedostižnim željama. Jasmina Nikolić je bila tema mnogih novinskih reportaža i dokumentarnih filmova, pa se bolesna devojka ponadala da će uz pomoć dobročinetelja sići iz planinske nedođije u 26 kilometara udaljeno Lebane. Ali, za sada kao da niko nije čuo njen vapaj. U želji da pomognu, lebanske vlasti su joj poklonile komunalno opremljeni plac u toj varoši, ali više od toga nisu mogle jer je opština siromašna.
– Očekivali smo neku donaciju, međutim, niko se nije javio, a mi nemamo sredstva za gradnju kuće – rekao je predsednik opštine Mića Stanković.

Jasmina i njeni roditelji su siromašni. Neveliko imanje je zapušteno jer su Stana i Stanko ušli u sedmu deceniju, pa preostalu snagu koriste da neguju kćerku.
– Šta će biti sa mnom kada oni nestanu? Nisam nesrećna zbog bolesti i nepokretnosti, jer je verovatno neka viša sila htela da bude tako, ali se poslednjih godina plašim budućnosti. Ipak, ne napušta me nada, verujem da će se neka dobra duša javiti i donirati pare za malu, najmanju kuću u Lebanu – nada se Jasmina Stojanović.

(Izvor: Alo, septembar 2010)