Imaju petnaestoro dece, žive u skromnoj kući, a luksuz im je i da odu do 20 kilometara udaljenog Leskovca

Jasmina Stojanović (46) iz sela Stubla kod Bojnika je majka petnaestoro dece i za sebe kaže da je najbogatija žena u Srbiji bez obzira na to što živi u skromnoj kući i ne zna šta su letovanja i zimovanja, a luksuz im je i da odu do 20 kilometara udaljenog Leskovca.

U svojoj ispovesti ova hrabra majka kaže da je prvo dete rodila već sa 16 godina. Sada ima šest sinova i devet ćerki. Šestoro najstarijih su već oženjeni i udati, pa Jasmina i njen suprug Stojan imaju i sedmoro unučadi.

– Gorica (30), Vladica (29), Vladanka (26), Dalibor (23), Daliborka (22), Milutin (20), Jovan (19), Jovana (17), Jelena (15), Nikola (13), Milica (12), Ivana (10), Tanja (6), Aleksandar (4) i Valentina (dva meseca). Da nisam nekog zaboravila – pita se Jasmina Stojanović dok za Press nabraja imena svoje dece.

Zaćutala je na minut dok je „u sebi“ sve ponovo sračunala, a onda je potvrdila da je precizno nabrojala svoju decu.

– Stojan i ja nemamo stalno zaposlenje, živimo od nadničarenja i poljoprivrede, i uspevamo da prehranimo decu. Doduše, već šestoro najstarijih nije više kod nas, oženili su se i poudavali, otišli širom Srbije – priča Jasmina.

Kako kaže, uvek su dobrom organizacijom i rasporedom poslova uspevali da zarade.

– Već uveliko pripremam zimnicu. Imamo naše šljive, papriku, paradajz i ostalo povrće i sve ja to spakujem za zimu, ne dam da se išta baci. Pripremim ukupno 300 tegli džema, ajvara, raznih salata i paprika. Na sreću, imamo i dva velika zamrzivača, pa zamrznem sve što proizvedemo, od mladog kukuruza, do mesa, kojeg, doduše, nemamo mnogo, ali gajimo poneku svinju i kokošku. Zasadili smo i 30 ari jagoda, pa se nadamo da sledeće godine uzmemo, ako bog da, 1.000 evra, a to nam je dovoljno za šest meseci – kaže Jasmina.

Dok u jednoj ruci drži dvomesečnu Valentinu, drugom rukom meša jelo koje krčka na „smederevcu“ na terasi. Iako je napolju više od 30 stepeni, ona loži vatru jer tako štedi struju.

– Plašim se da zbog nesloge u familiji ne ostanemo i bez njiva.  Nedavno je svekar umro, a imanje se vodilo na njega i sad čekamo šta će biti na sudu – jada se Jasmina.

Dok majka prepričava svakodnevicu brojne porodice, Nikola, Ivana, Tanja i Aleksandar pokušavaju da poprave točak zaprežnih kola jer će im trebati za prevoz kukuruza.

– Želim da budem mehaničar, a ne nadničar. Ne znam da li će roditelji imati para da me školuju. Iako imam 13 godina, idem s jednim čovekom koji ima bansek za sečenje drva. Pomažem mu, a on mi plaća 50 dinara po kubiku – hrabar je Nikola.

Najveći problem je školovanje Jelene koja je završila osmi razred i želi da bude frizerka.

– Položila sam u junu prijemni, ali moji nisu imali para da mi daju da platim upis. Sada smo skupili pare, ali ja se plašim da je neko već primljen na moje mesto – skoro kroz suze kaže Jelena.

Kad su novinari posetili Stijanoviće u Stubli, otac Stojan nije bio kod kuće, jer je radio u šumi na seči drva.

Stojanovići kažu da ih nikada niko iz Centra za socijalno u Bojniku nije posetio, niti pitao da li im nešto treba.

– Rekli su nam da nemamo pravo na dečji dodatak jer se on daje samo onima koji imaju do četvoro dece. Pitala sam kakav je to zakon kad svi političari govore da Srbija treba da ima više dece, a neki službenik mi odgovara da je taj zakon još Tito doneo i da on važi – sa čuđenjem komentariše Jasmina.

(Izvor: Pres, septembar 2011)