Prvi komandant Vazduhoplovne komande Srpske vojske, prvi komandant borbene jedinice srpskog vazduhoplovstva, prvi školovani pilot…

I pre njega mnogi ljudi su pokušavali da lete na različite načine i na različitim letećim spravama lakšim ili težim od vazduha, ali je inženjerijski kapetan Srpske vojske Kosta Miletić bio prvi pravi vazduhoplovac u Srbiji. On je prvi školovani pilot balona, jer tada drugih vazduhoplova nije ni bilo, kod nas. Njegovo ime izvukao je iz zaborava povodom obeležavanja osam decenija srpske avijatike publicista Zlatomir Grujić.
Krajem XIX i početkom XX veka Srbija je „žurila“ da uhvati korak sa razvijenim svetom u vazduhoplovstvu. Tako je u „Uredbi o formaciji celokupne vojske“ od 2. avgusta 1893. godine bilo predviđeno da se u svakoj diviziji Srpske vojske formira vazduhoplovna četa. No, to je ostalo samo „mrtvo slovo na papiru“. Uprkos vizionarskim idejama ljudi koji su radili taj akt sa realizacijom se moralo čekati skoro dvadeset godina.
Za to je trebalo da ministar vojni postane pukovnik Miloš Vasić, čovek visoke tehničke kulture i vizionarskih pogleda. On je konstruisao čuvenu ručnu bombu „kragujevku“, nišanske sprave za vazduhoplove i artiljerijska oruđa, avionske bombe i druga borbena sredstva.
Procenjujući da dolazi era tehnike, ministar vojni Vasić, uprkos snažnim otporima konzervativnog jezgra, uspeo je da izdejstvuje državni kredit za školovanje nekoliko oficira tehničke i drugih struka, a među njima i jednog u vazduhoplovnoj školi u Rusiji.
Na konkurs 1900. godine za vazduhoplovnu školu javilo se četiri kandidata, a najbolje rezultate na ispitu iz ruskog jezika, hemije, fizike, matematike i geografije, pokazao je Miletić pa je rešenjem ministra vojnog određen za vazduhoplovnu školu u koju je otputovao početkom 1901. godine. Bio je to još jedan uspeh u sjajnoj karijeri ovog oficira.
Kosta Miletić je rođen 21. septembra 1874. godine u Aranđelovcu. Posle završenih sedam razreda gimnazije stupio je 1892. godine u 25. klasu Vojne akademije koju je završio 1895. godine kao peti u rangu. Dve godine je proveo u pešadiji, a zatim raspoređen u inženjeriju. Odatle je poslat na školovanje za vazduhoplovca. I u drugim armijama prvi letači su regrutovani iz redova oficira i podoficira uglavnom tehničkih rodova.
Dvogodišnje školovanje u Rusiji Miletić je završio sa odličnim uspehom, kao drugi u rangu. Tehnička vazduhoplovna škola u Petrogradu spremala je tehničke vazduhoplovne oficire za izradu-konstrukciju balona i aparata, i pilote za vezane i slobodne balone. Pored toga osposobljavala je stručnjake za dresuru i negovanje golubova pismonoša i organizovanje stanica golubije pošte koje su tada bile u sastavu vazduhoplovstva. Miletić je proveo šest meseci u stanici golubije pošte ove škole i osposobio se, pored upravljanja balonom i za taj posao.
Na velikim manevrima Ruske vojske septembra 1902. godine bio je pridodat Kijevskoj armiji. Tada je, leteći sa jednim ruskim oficirom, upravljao slobodnim balonom i tom prilikom postigao rekord sa visinom od 1.100 metara i doletom od 180 kilometara. Pri tom je slao poruke golubijom poštom. Manevrima je prisustvovao i ruski car koji se pohvalno izrazio o uspehu srpskog oficira.
Po završetku vazduhoplovne škole u Petrogradu, Kosta Miletić se vratio u Srbiju, gde je raspoređen na službu u inženjerijsko odeljenje Ministarstva vojnog. Sačinio je elaborat za formiranje balonskih jedinica i stanica golubije pošte sa svim potrebnim proračunima, ali nadređeni oficiri nisu bili skloni “novotarijama”, pa su ga premestili za komandira pionirske čete u Nišu.
Tokom 1904. i u prvoj polovini 1905. godine Kosta Miletić je bio ordonanas kralja Petra Karađorđevića, ali je zahtevao prekomandu u trupu, pa je premešten za komandanta bataljona. Razočaran što se njegovim planovima o uvođenju vazduhoplovstva i znanju koje je stekao na školovanju u Rusiji ne pridaje pažnja, zatražio je da bude razrešen aktivne vojne službe. To je sprečio tadašnji ministar vojni Stepa Stepanović koji ga je rasporedio na rad u tehničkom odseku Inženjerijskog odeljenja glavnog Generalštaba kako bi se bavio vazduhoplovnim projektima. Zahvaljujući tome uspeo je da 1908. godine osnuje prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša.
Kao oficir u Generalštabu Kosta Miletić je bio angažovan na pripremama za kupovinu prvih balona za Srpsku vojsku 1909. godine i na formiranju balonskog odeljenja. Lično je učestvovao u kupovini balona u Nemačkoj, kada su nabavljeni jedan vezani zmaj-balon „Draken“ i dva loptasta balona od kojih je jedan nazvan „Srbija“, a drugi „Bosna i Hercegovina“. Prilikom prijema balona 19. aprila 1909. godine kapetan Kosta Miletić je leteo na balonu „Srbija“ sa srpskom zastavom. To je bio prvi let jednog srpskog vazduhoplova sa srpskim pilotom i srpskim obeležjima.
Kada je počeo Prvi balkanski rat 1912. godine, Srbija je imala balonsko odelenje sa tri balona i dve stanice golubije pošte. Kosta Miletić se dobrovoljno javio da ide na front. Za uspešno komandovanje bataljonom i pokazanu hrabrost u Kumanovskoj bici unapređen je u čin majora. Odmah posle toga, pozvan je u Generalštab radi priprema za formiranje srpskog vazduhoplovstva.
Sa školovanja u Francuskoj tada se vratila grupa od šest pilota, nabavljeno je 12 aviona, tu su bili i strani instruktori i mehaničari. Određena je lokacija za prvi aerodrom na Trupalskom polju kod Niša. Izvršavani su prvi letovi srpskih aviona nad srpskom teritorijom.
Odlukom ministra vojnog vojvode Radomira Putnika u decembru 1912. godine ustanovljena je Vazduhoplovna komanda Srpske vojske koja je u sastavu imala: aeroplansko odeljenje (eskadru); balonsko odelenje; vodoničnu centralu i golubiju poštu. Za komandanta je postavljen major Kosta Miletić, a novoformirano vazduhoplovstvo je bilo među jačim u odnosu na susedne države. Po vremenu formiranja bilo je među prvih 15 u svetu, a četvrto po upotrebi u borbenim dejstvima.
Kada je radi pomoći Crnogorskoj vojsci na frontu kod Skadra formiran Primorski kor pod komandom generala Petra Bojovića, za vazduhoplovnu podršku osnovan je februara meseca 1913. godine „Primorski aeroplanski odred“, prva borbena jedinica srpskog vazduhoplovstva sastavljena od tri aviona i četiri pilota. Komandovao je major Miletić…
Na čelu srpskog vojnog vazduhoplovstva Kosta Miletić bio je u Balkanskim ratovima i u najtežem periodu Prvog svetskog rata. Dao je sve od sebe što je mogao. Kada je posle povlačenja Srpske vojske na Krf izvršena reorganizacija vazduhoplovstva formiranjem Aeroplanske eskadre, Aeroplanskog depoa i Aeroplanske radionice, on se našao na čelu eskadre.
Na sopstveni zahtev vratio se 1916. godine u inženjeriju.
Posle rata, 1921. godine penzionisan je u činu pukovnika. Umro je u Beogradu 1953. godine. Njegov grob mladi vazduhoplovci pronašli su na Novom groblju 1995. godine, otkrili ga od zaborava i položili cveće. Odata je zaslužena pošta prvom vazduhoplovcu Srbije.

M.H.
(2009)