Kratka biografija:
Rođena je pod prezimenom Vukomanović 13.11.1970. u Požarevcu. Pohađala je Fakultet muzičke umetnosti na odseku Opšte muzičke pedagogije. Prve uspehe postiže kao kompozitor i tekstopisac, a potom i kao pevačica pop muzike. Osvajala je prve nagrade na svim domaćim festivalima: Pjesma Mediterana, Sunčane skale, Beovizija, Evrovizija, Radijski festival, Zlatiborski festival, Vrnjačka Banja, a kao tekstopisac predstavljala je Srbiju na Pesmi Evrovizije u Istanbulu 2004. godine. Njene pesme izvodili su najpoznatiji pevači na našim prostorima. Godine 2006. osnovala je dečji hor „Čarolija“, kao i Dečji muzički festival „Čarolija“, koji vodi kao umetnički direktor. Autor je pesmarice „Ekološka bašta“.
Heroj mog detinjstva bio je Robin Hud. Fascinirala me je pomisao da postoji junak, vešt na rečima, jak u srcu, borac za pravdu i za čistu ljubav. Takvoj mojoj zanesenošću dotičnim junakom umnogo je doprineo divan film sa Erol Flinom u glavnoj ulozi, koji se svaki čas reprizirao na RTS-u. Bilo je divno posmatrati viteštvo i romantičnu crtu Robin Huda, heroja iz Šervudske šume, koji je štitio i pomagao siromašnima i borio se za oslobođenje svoje zemlje. Njega nije sputavao novac i nije ga ograničavalo sticanje bogatstva, iako je bio plemić, živeo je slobodan, u šumi, okružen istinskim prijateljima.
Verovatno je heroj mog detinjstva umnogome doprineo mojoj definiciji herojstva: to je osoba koja ima čiste ideale i koja je u stanju da uzme stvari u svoje ruke, kako bi promenila svet na bolje. Uvek se setim one čuvene Pikasove izreke: “Ko želi nešto da uradi, nađe način, ko ne želi – nađe opravdanje”.
Postoje heroji na svakom koraku. Onaj mladić koji je spasao prepun autobus u Grdeličkoj klisuri, priskačući u pomoć onesvešćenom vozaču i uzimajući volan u svoje ruke. Onaj policajac koji je nesrećno poginuo sprečavajući pljačku banke. Mladić koji je skočio u zaleđenu planinsku reku i izvukao iz automobila devojku. To su sve naši heroji.
Srčanost je najvažnija osobina heroja. Ti ljudi nisu sračunati, ne čine ništa iz koristi, već ih na dobra dela vuče ljubav prema životu i ljudima. Heroji su dakle oni koji umeju da vole.
Na žalost, heroje niko ne vidi, dok ne dođe vreme da se neko „uslika“ sa njima, dajući im priznanja. Obično se neke velike face okupe oko tuđih herojstava, potapšaju naše heroje po ramenu, i sutra ih već zaborave. Mediji se bave lošim stvarima i skandalima, pre nego dobrim delima. Time hrane sujetu slabašnih, koji više vole da čitaju loše vesti, nego da zavide onima za koje u duši znaju da su najbolji među nama.
Heroji su tihi, oni su se rodili i nose to u sebi, ne ističući se. Život pravi heroje, a na njih utiče kućno vaspitanje, odnosi u porodici, kao i sredini u kojoj su rasli, sazrevanje i sposobnost da se živi u skladu sa prirodom i prirodnim zakonima . O herojima govore njihova dela, oni ne sede skrštenih ruku, imaju osećaj za pravdu i bore se za istinu i život. Heroji su idealisti.
Čini mi se da ne vodimo uopste računa o ljudima koji menjaju svet na bolje. Pre svega ne stvaramo atmosferu tolerancije, dobrote, ne negujemo prave vrednosti, ne nagradjujemo istinski uspeh, deca nam rastu okružena mediokritetima, skandal majstorima, vulgarnim i neprimerenim ponašanjima pojedinaca. Heroji su medju nama, a da mi ni najmanje nismo zaslužni za to.
Postoji anegdota koju mi je ispričala jedna majka čija devojčica peva u horu „Čarolija“. U jednoj teškoj životnoj porodičnoj situaciji, koja je sada već hvala Bogu prevaziđena, u noći prepunoj nemoći i suza, moja Čarolijanka od nepunih sedam godina, želeći da uteši majku, zagrlila ju je i rekla:“Ne brini mama, Leontina će sve to da sredi…“.
Danas su nam više nego ikad potrebni ljudi koji se ne boje da urade nešto za boljitak svojih bližnjih ili čitavog naroda pa i čovečanstva. Ljudi su na ivici snage, dezorjentisani, bez ideala koji bi ih pokrenuli, bez uzora na koje bi se ugledali. U takvoj atmosferi rastu naša deca, bave se takmičenjima „da li Zvezda ili Partizan“, „da li Seka ili Jeca“, ne gledaju druge već samo sebe i bolesno su zavisni od medija. Neko mora započeti čuveni lanac „prenesi dalje“, da se dobra dela nadovezuju jedno na drugo, bez želje za samohvalisanjem.
Živite svaki dan, tražeći lepo u svemu što vas okružuje. Kažu da će onaj ko traži dobro u svakom danu naći nešto dobro, a onaj ko traži zlo naći će ga takođe. Sve očigledno zavisi od onoga šta vam je u srcu.