Građevinski radnik pronašao ukradenih 50.000 švajcarskih franaka i vratio ih banci

Ljubodrag Vranić iz Kragujevca divan je primer da poštenje odavde nije zauvek proterano i da ta osobina još uvek može biti vrlina. Ljubodrag je pre 8. jula pronašao, a zatim „Rajfajzen banci“ vratio 50.000 švajcarskih franaka, ukradenih sa još 1,45 miliona evra iz sefa početkom juna ove godine. Iako bi mu te pare rešile brojne probleme, on nije imao dileme šta će s njima da uradi. Banka ga je nagradila sa 7.500 švajcarskih franaka.

Radnik, metaloglodač koji je nekad radio u „Zastavi“, pa ostao bez posla, i koji se odavno iz sela Stranjani kod Prijepolja doselio u Šumadiju već 20 godina ne može da dovrši kuću. Pronašli smo ga kako uređuje krov letnjikovca kod „Slovačkog groblja“ u spomen-parku Šumarice. Istog onog u kome je našao bogatstvo.

– Nemam puno para. Već petnaest godina se bavim građevinom. Počeo sam na mešalici, pa sam onda, polako, pomažući, učio druge zanate. Naučio sam da zidam, da malterišem, da pravim krovove, udaram pločice, vezujem armaturu… Imam dvoje dece, ćerku Natašu od 18 godina, koja je upisala Ekonomski fakultet, i mlađu Miljanu od 16 godina, koja će u drugu godinu Turističke škole. Imam i ženu Dobrilu. Radi kao servirka u menzi. A pre nego što sam sazidao deo kuće, 10 godina smo živeli kao podstanari – priča Ljubodrag. Još jednom opisuje kako je pronašao novac.

– Popeo sam se na krov da očistim oluk. Zavučem ruku i vidim neku kesu. Na njoj piše ime banke. Kažem drugarima šta sam našao, oni ne veruju. Pozvao sam gazdu Zorana. Opipao sam, nisam otvarao. Znao sam da su pare. A ni on mi ne veruje. I tako, ništa, ostavim ja tu kesu gde je i bila i nastavim da čistim. Posle dođe gazda i svi sednemo, dogovorimo se da javimo policiji. Pošteno…

Novac koji je dobio kao nagradu Ljubodrag će iskoristiti za završetak kuće, „da udari pod“, ali i da pomogne ćerki da završi fakultet.

– Zvali su me svi rođaci, prijatelji. Kažu da sam im osvetlao obraz, da sam sačuvao čast. A meni je najdraži zagrljaj moje dece – ćerke su me ljubile i grlile… Ponose se sa mnom. Od toga mi veće sreće nema.

Gazda firme „Tehnik“ Zoran Ristić kaže da je to izuzetan radnik, vredan, odgovoran. I sada, kada je postao popularan, nije se promenio. Imao je vremena za jedno pivo i opet se popeo na merdevine, na krov…

Izvor: Blic

(2008)