Najbolji student Beogradskog univerziteta završio je dva fakulteta i studije nastavio u inostranstvu, ali će se vratiti u Srbiju

Dvadesetpetogodišnji Marko Jovanović iz Beograda zvanično je poslednji najbolji student Beogradskog univerziteta, iako je već na postdiplomskim studijama. Marko je izuzetan mladić koji je do prošle godine uspeo da završi dva fakulteta – Filološki, smer francuski jezik, i Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,71. Upisao je i master studije iz međunarodnog prava, specijalističke studije prava Evropske unije na Pravnom fakuletu u saradnji sa Univerzitetom u Nansiju, a zahvaljujući svojim rezultatima od Fonda za mlade talente dobio je stipendiju za doktorske studije na univerzitetu Pariz 1. Naredne tri godine biće malo u Srbiji, a malo u Francuskoj, a pošto mu se na postdiplomskim studijama oblasti preklapaju, kaže da dosta koristi istu literaturu i prelazi iste oblasti na oba.
– Međunarodno pravo me je uvek zanimalo, zato sam i upisao taj smer na Pravnom fakultetu. Mada, moram da priznam da u Trećoj gimnaziji nisam išao na društveni smer, nego na prirodni. Sad kad razmišljam o tome, mislim da sam i tada znao šta ću studirati, a da sam prirodni smer upisao da ne bih ostao baš potpuno neobrazovan iz prirodnih nauka – smeje se Marko tokom razgovora za koji je jedva našao vremena, jer ima puno obaveza a tek je doputovao iz Francuske.
Njegovim brojnim uspesima svakako se mora dodati svetsko takmičenje studenata prava u simulaciji suđenja na kojem je Marko sa svojim kolegama osvojio treće mesto.
– Grupa od devet studenata kojoj su pomagali jedan profesor i jedna asistentkinja veoma dobro se pokazala i ja sam ponosan što sam bio deo tog tima. U prvoj fazi takmičenja, na jesen, svi smo dobili zadatak da napišemo tužbu za određeni slučaj. Komisija bi izabrala tužbe, izmešala ih i svakom timu poslala tužbu nekog drugog tima da za drugu fazu, u januaru, spremi odgovor na tu tužbu, odnosno odbranu tuženog. Tek u trećoj fazi su bila usmena takmičenja u Beču. Kvalifikacije su trajale četiri dana tako što je svaki tim bio dva puta u ulozi tužitelja i dva puta u ulozi branioca. Posle preliminarne runde, podeljeni smo u nekoliko grupa od po šesnaest ekipa u kojima bi pobeđivala samo jedna ekipa. Tako smo došli do polufinala. Žao mi je što nismo stgli u finale, ali smo, ipak, bili srećni, jer smo osvojili treće mesto na svetu – objašnjava.
Marko kaže da je posebno zanimljivo bilo takmičiti se pred pravim, uglednim sudijama i to iz međunarodnog civilnog prava, koje u Srbiji nije razvijeno.
– To je neverovatno iskustvo, a mi smo bili veoma motivisani. Već osećam korist od tog iskustva i mislim da će mi mnogo značiti u budućnosti. Pošto sam izabrao međunarodno pravo za oblast kojom ću se baviti, odlučio sam da se vratim u Srbiju. Jer ovde znanje koje ću steći, nadam se, može da koristi – osmehuje se Marko dok napominje da bi se dobro osećao kad bi, recimo, branio Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde po aktuelnoj tužbi Hrvatske.
Kaže da nikada nije učio zbog ocene i da nije tip koji zapostavlja sve drugo zbog učenja. Radio je koliko je osećao da može i želeo, a u međuvremenu mnogo putovao.
– Na kraju treće godine gimnazije uključio sam se u Evropski parlament mladih i tada sam definitivno znao čime ću se baviti, to je presudno uticalo na mene. A sve posle je bilo slučajno, ja sam samo učio. I francuski i pravo volim, a kad su me pozvali da mi kažu da sam najbolji student Univerziteta, pravo da vam kažem, baš sam se iznenadio. Uopšte to nisam očekivao, posebno zato što nikada nisam jurio prosek – priča Marko za sajt „Moj heroj“.
Uz sve svoje „školske“ aktivnosti, Marko je zaposlen u Ambasadi Francuske u Beogradu. Angažovan je, doduše, na samo godinu dana u projektu koji je u direktnoj vezi sa francuskim predsedavanjem Evropskoj uniji. I taj posao voli, ali nije oduševljen idejom da ostane da živi i karijeru započne u francuskoj prestonici:
– Bez obzira na mnoge prednost njihovog sistema, ja ću se vratiti u Srbiju. samo se ovde osećam kao kod kuće. Pariz je preveliki grad za mene, a Francuzi su suviše sterlini za moj ukus. Vi ne znate kako je kada su u onolikom gradu ulice prazne! Izgleda kao da ljudi žive u kancelarijama. Nismo mi za takav život. Osim toga, moje znanje će jednog dana biti mnogo korisnije ovde nego što bi bilo tamo…
Najviše bi voleo da se bavi arbitražnim pravom, ali da, s druge strane, radi i na fakultetu. Malo praksom, malo i naukom, i jednim i drugim. U svom nemirnom maniru objašnjava:
– Zapravo, ja ne bih voleo da se bavim samo jednim poslom. To ne dolazi u obzir. Nadam se da ću uvek imati priliku da ih radim više. Želim da uvek budem u toku, upoznat sa svim, a opet ni sa čim samo delimično i na pola puta…
Rezultati su pokazali da ovako veliki planovi za Marka Jovanovića ne moraju da zvuče nemoguće. Čak ni ono sa tužbom Hrvatske nije isključeno da će ga sačekati…

Dragana Perić
(2008)