Sa preko 300 medalja osvojenih na različitim međunarodnim takmičenjima Matematička gimnazija u Beogradu najtrofejnija je gimanzija na svetu

Na nedavno završenim 29. Olimpijskim igrama u Pekingu sportisti Srbije osvojili su dve srebrne i jednu bronzanu medalju. Na Olimpijadi u matematici, održanoj nešto ranije, među učenicima iz 100 zemalja sveta, reprezentacija Srbije osvojila je jedno zlatnu i tri srebrne medalje. I dok se za njihov izvanredan rezultat skoro i ne zna, naslovne stranice prepune se tekstova o sportskim uspesima, njihovom privatnom životu, a naročito sukobima koji se dešavaju među reprezentativcima.
Sa preko 300 medalja sa različitih međunarodnih takmičenja Matematička gimnazija u Beogradu najtrofejnija je gimnazija u svetu. Ipak, za Luku Milićevića, koji je na ovogodišnjoj matematičkoj Olimpijadi osvojio zlato, a isti uspeh imao je na takmičenju iz astronomije prošle godine, niko ne zna. Ili za Teodora fon Burga, učenika osmog razreda, najmlađeg takmičara u našoj reprezentaciji koji je sa Marijom Jelić i Dušanom Milijančevićem osvojio srebro. Malo ko je ikada čuo za njih, kao i za njihove gimnazijske drugove koji se svake godine sa takmičenja vraćaju sa nekim odlikovanjem.
Ovi učenici, da bi učestvovali na Olimpijadi iz astromonije moraju da se pripremaju danima, nedaljama, mesecima… i da uče potpuno nepoznato gradivo, koje u školi dobijaju tek u četvrtom razredu, kada postaju stari za učešće na takmičenju.
– Na takmičenju iz astronomije postoji starosna granica do 16 godina, a naši učenici astronomiju kao predmet dobijaju tek na poslednjoj godini, pa se zainteresovani za odlazak na Olimpijadu pripremaju posebno, van nastavnog predmeta, koji dobijaju tek kasnije – objašljava za sajt „Moj heroj“ Srđan Ognjanović, danas direktor Matematičke gimnazije, a nekada njen đak i učesnik pomenutih takmičenja.
Upravo pomenuti učenici su dokaz da pored loših rezultata naših učenika na PISA testu, u Srbiji ipak ima izvanrednih srednjoškolaca, pred čijim znanjem i umećem svako od nas ostaje bez daha. Na čije uspehe su ljubomorni njihovi vršnjaci iz gotovo svih evropskih zemljama, pa njihovi nastavnici da bi naučili kako motivisati i „naterati“ đake na izvanredne rezultate dolaze u Srbiju da prepišu recept. Iako se u svim tim zemljama izdvaja nekoliko puta više novca za obrazovanje, a učenici imaju neuporedivo bolje uslove za sticanje znanja.
S druge strane, učenici ove škole koji nisu iz Beograda žive u đačkim domovima, blago rečeno u skromno opremljenim sobama, a rade bibliotekama i učenionicama bez kompjutera i internet veze.
I pored teških i dugotrajnih priprema za takmičenja oni redovno pohađaju nastavu, najviše uče matematiku, ali ne zapostavljaju ni ostale gimnazijske predmete. Ni u njima nisu ništa manje uspešni – učenica ove gimanzije bila je državni prvak Srbije iz ruskog jezika koji nije na spisku redovnih predmeta Matematičke gimnazije.
Sredljoškolci će nepogrešivo znati da odgovore gde je elektrotehnička škola Nikola Tesla, ali malo ko od njih zna da se odmah u blizini, u ulici Kraljice Natalije 37, nalazi i Matematička gimnazija. I da ovi učenici nisu ništa drugačiji od svojih vršnjaka koji pohađaju neku „popularniju“ školu.
– Verujem da vlada mišljenje da su naša deca štreberi, da su ograničena i usmerena samo na matematiku, ali to nije tačno. Kao i sva druga deca imaju različita interesovanja. Idu u muzičke škole, bave se nekim sportom, izlaze. Imaju ista interesovanja kao i ostala deca njihovog uzrasta – kaže Srđan Ognjanović.
Iako se prijamni ispit za ovu školu polaže po posebnom programu, sa zadacima koji se ne pripremaju unapred kao za ostale škole, za upis u Matematičku gimnaziju vlada dvostruko veće interesovanje od kapaciteta škole. Oko 100 učenika svake godine upiše se u pet odeljenja, dok njih 50 pohađa u Matematičkoj gimnaziji sedmi i osmi razred osnovne škole.
Srđan Ognjanović objašnjava:
– Pre četiri godine odlučili smo da uvedemo i po dva odeljenja sedmog i osmog razreda u koje se upisuju učenici nakon položenog prijamnog ispita. Kada završe kod nas ta dva razreda osnovne škole oni, ukoliko žele da nastave školovanje u Matematičkoj gimnaziji, opet polažu prijemni i nemaju nikakvu prednost nad učenicima koji dođu iz drugih škola, osim možda većeg znanja.
Učenici Matematičke gimanzije, škole koja je prošle godine odlikovana i statusom Škole od posebnog nacionalnog značaja i za čije finansiranje se sada brine država Srbija, kasnije postaju naučni radnici, profesori Prirodno-matematičkog, Elektrotehničkog, Građevinskog… fakulteta. Skoro dve trećine profesora ovih fakulteta nekada su sedeli u školskim klupama Matematičke gimnazije, a danas opet predaju u svojoj školi. Jer ova gimnazija pored sopstvenih predavača, odnosno profesora, angažuje i istraživače, univerzitetske profesore, naučnike…
Oko 500 nekadašnjih učenika ove gimnazije danas su doktori nauka, ali ima i onih kojima matematika nije životni put. Neki su se obreli u politici, poput gradonačelnika Beograda Milana Božića i pokojnog Nenada Bogdanovića, neki su bili ministri kao Aleksandra Smiljanić, a neki i vrhunski sporstisti. Nije poznato da je Milan Tadić, golman vaterpolo reprezentacije Jugoslavije i osvajač zlatne olimpijske medalje nekada išao u ovu školu. Ili da je Rajka Jokanovića, bivšeg reprezentativka Srbije u odbojci, njegov profesor fizičkog u Matematičkoj gimnaziji nagovorio da se ozbiljno posveti ovom sportu.
Gimnazija je specifična još po nečemu. Suprostavlja se neumoljivoj statistici koja ukazuje na sve veći broj učenica u srednjim školama, a posebno na fakultetu. Ovde su samo trećina učenika devojčice, pa je pravi podvig kada baš jedna od njih poput Maje Kabiljo osvoji bronzanu medalju na takmičenju iz informatike, na Olimpijadi na kojoj su se učenice mogle prebrojati na prste, a dečaka bilo na stotine! Nije li to podvig vredan priče o ovim mladim ljudima, o njihovom talentu, motivaciji, upornosti i neospornoj pameti?

Petrica Đaković
(2008)