Kraljevčanin posle zemljotresa besplatno popravio više od 20 krovova

Kad sam prvog dana posle zemljotresa pošao da popravim krov kod drugara Milana u Grdici, supruga Vlada mi je rekla “nemoj slučajno da si uzeo pare jer su i oni u teškoj situaciji”. Rekao sam joj taman posla, šta ti pada na pamet.

Komšija Mićo i ja smo otišli u Grdicu, a onda su oko podne počeli da stižu pozivi, jer je moja supruga dala oglas na TV “Melos” da pomažemo unesrećenima. Morao sam da isključim telefon jer sam morao da radim. Žao mi je onih kod kojih nisam došao, ali imam samo dve ruke – priča Miladin Vučetić, građevinac iz Kraljeva, koji je posle zemljotresa popravio besplatno više od 20 oštećenih krovova.

Na kući u Čibukovcu zatičemo Miladina sa prijateljem Mićom, sa kojim je krenuo i na prvu popravku.

– Ja sam stari “kablarovac”. Moćna je to firma bila. Ne znam ima li zgrade koju je “Kablar” gradio, a da je mnogo stradala. Ali sam i posle učio zanat kada nam firma propade od drugih majstora. Od tada se nekako životari. Nadniči se. Ove godine je bilo posla i lepo nas vreme posluži i za nas i decu ima dosta. I kada ovo puče, to veče mi supruga kaže “nemoj slučajno da se bogatiš na nesreći”.

Miladin priča da je jednoj baki u Žičkoj ulici sleteo kompletan dimnjak, nikog da pomogne da se sazida, a ide zima. Komisije za sada samo konstatuju štetu i ruše ono što je pretnja. A grad pun unesrećenih.

– Svuda je crno. Evo, recimo, tamo blizu Jug Bogdanove, skoro nepokretnoj bakici odleteo krov. Meni je to čas posla, a kako će ona kada nema ko da pomogne – priča Miladin. Kako kaže, bilo je onih koji su mnogo mlađi od njegovih 47 godina i u godinama su njegove kćerke Violete i sina Milenka, ali je i njima pomagao.

– Kaže mi dečko na Grdičkoj kosi “pomagaj”. Odletelo malo krova, nije neka šteta, ali zjapi rupa. Pitam ga što sam ne probaš, a on odgovara “pomagaj, ako se gore popnem umreću od straha” – priča Miladin.

I pored nesreće sa kojom se sreće svaki dan, ovaj vredni i dobri čovek ne skida osmeh sa usana. Čak se smejao i dok nam je pokazivao gumu koju su mu na “ladi”, koju koristi kao “službeni” auto u jednoj ulici izbušili dok se penjao na kuću bake kojoj je pao odžak.

U dnevniku koji vodi Miladinova supruga zapisane su samo najveće popravke. Kaže da je prvih dva-tri dana bilo i po deset intervencija. Negde odžak, negde 20 crepova.

– Kada krenem sa terena, ljudi počnu u džepove da mi trpaju pare. Za benzin, za čokoladu deci. Ne možeš da im objasniš da ništa ne treba. Jedna žena u Kovanluku mi je gurala novac, a kada nisam hteo da uzmem, smotala projicu u kesu i ispod poturila svežnjić novčanica. Vidim pare i kažem joj dok sam vraćao kesu “umesite proju, ali kada bude pao sneg, pa da se družimo – priča Miladin.

Milan Boljević, na čijoj je kući već prvog dana kao prijatelju majstor Miladin bio, pomaže zajedno sa domaćinom Ranđelom Ristićem na čijem su krovu radili.

– Šta da vam kažem. Kako da ne dođem kada me pozove – kaže Milan.

(Izvor: Blic, novembar 2010)