Dvadesettrogodišnji apsolvent Biološkog fakulteta u Beogradu Mirko Đorđević pobednik je ovogodišnjeg Internacionalnog FAMELAB takmičenja u Velikoj Britaniji

Požarevljanin Mirko Đorđević, dvadesettrogodišnji apsolvent na Biološkom fakultetu u Beogradu uspeo je barem delimično da opovrgne tvrdnju o nedovoljnom znanju ovdašnjih đaka, kako se to ispostavilo posle rezultata međunarodnog PISA testa.
Naime, ovaj mladić uspeo je najpre da pobedi na domaćem FAMELAB takmičenju mladih naučnika, koji od 2007. godine organizuju Britanski Savet, a kome se ove godine priključio i RTS, a potom da odnese prvo mesto i na Internacionalnom FAMELAB takmičenju u britanskom gradu Čeltnemu.
Za Moj heroj, Mirko objašnjava šta je suština takmičenja na kojima je odneo pobedu: “Najpre smo na RTS-u imali, u direktnom prenosu, trominutno predstavljanje teme. Moram reći da smo pre samog takmičenja, sa novinarima iz naučno-obrazovnih redakcija i RTS-a i BBC-a imali obuku kako raditi sa kamerom, medijima, publikom. Na takmičenju je trebalo predstaviti naučnu temu koja je obrađena na zanimljiv način, da privuče pažnju gledaoca, da bude razumljivo, ali istovremeno da bude naučno ispravno“.
Mirko se odlučio za temu svog diplomskog rada, ali svakako intrigantnog i publici zanimljivog naslova, a to je Seksualna selekcija.
„Jedan od razloga zašto sam baš pričao o toj temi jeste 200-godišnjica rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od izdavanja njegove knjige „Poreklo vrsta“. Biološki fakultet u Beogradu, čiji sam ja student, slavi ove godišnjice, i kao jedan od delova ovog projekta jeste da studenti drže predavanja. Tema na mom predavanju jeste bila Seksualna selekcija, čiju teorijsku koncepciju je dao Darvin. Ona objašnjava nastanak i opstanak nekih seksualnih karakteristika i ponašanja kod životinja (dakle i ljudi) tokom evolucije, koje inače ometaju preživljavanje, kao na primer veliki, šareni rep kod pauna, mužjaka rajske ptice, ljubavna pesma slavuja, rogovi i borba jelena, ljubavni ples nekih ptica…“, objašnjava Mirko Đorđević čime je to „kupio“ žiri i publiku i domaćeg, i međunarodnog takmičenja.
„Ja inače i radim diplomski na Institutu za Biološka istraživanja „Siniša Stanković“ na temu – Seksualne selekcije kod žižaka. Ono što mi je bilo važno jeste da temu prezentujem na svoj način, onako kako bih ja voleo da meni neko objasni. I u finalu se to dopalo i žiriju i publici“.
Naš mladi naučnik, koji je svojom temom i načinom prezentovanja zasenio ostale takmičare, kaže da domaće takmičenje, iako je tu, među svojim konkurentima, upoznao buduće srpske naučnike, divne ljude i stekao prijateljstva za ceo život, ipak nije ni približno onome u Britaniji.
„Tamo je kao na drugoj planeti. Naučni festival u Čeltnemu se održava četiri dana. U parku u blizini Gradske većnice održavaju se predavanja pod velikim belim šatorima. Predavači su najpoznatiji naučnici iz cele Britanije koji obuhvataju spektar svih prirodnih nauka, multidisciplinarna predavanja, gde vi posle svakog predavanja imate debatu sa publikom. Na kraju ovog festivala oni mogu da kažu – mišljenje Britanaca o klimatskim promenama je takva i takva i ta odluka odlazi u Parlament gde se donose zakoni, a stanovništvo je prethodno upućeno u dati problem. Ove godine za tih četiri dana prodato je 35.000 ulaznica koje nisu bile ispod pet evra za svako predavanje. Kroz te šatore prolaze osnovne, srednje škole, studenti, mladi bračni parovi sa decom, stariji sa unucima. Divno je. Glavni događaj jeste Internacionalno finale FameLab (Laboratorija Slavnih) gde ceo festival bira najboljeg mladog naučnika koji ima najbolju prezentaciju i najbolje komunicira sa publikom. U finale je ušlo 10 zemalja među kojima i mi. Učesnici su bili neurobiolozi, fizičari, inženjeri, biolozi, hemičari, matematičari iz Azerbejdžana, Austrije, Bugarske, Rumunije, Hrvatske. Ove godine Srbiji je pripalo prvo mesto“.
Mirko naglašava da je poenta takmičenja na kome je pobedio da pronađe mlade ljude koji će jednog dana biti naučni lideri u svojoj zamlji i koji će učestvovati u podizanju naučne svesti kod svojih sugrađana. Koji će učestvovati u razvoju svoje zajednice, a neće biti samo zatvoreni u svojim laboratorijama. „U Srbiji postoji jedna veliki jaz izmađu naučnika i nauke sa jedne strane i stanovništva i medija kao njihovih predstavnika sa druge. I taj jaz je meni potpuno nelogičan, jer kako lekari postoje zarad pacijenata, tako naučnici postoje zarad obrazovanja. Tako da ovo takmičenje pruža mladim naučnicima komunikatorske veštine kako bi znali kako da komuniciraju sa medijima i publikom, kako da učestvuju u podizanju naučne svesti svoje zajednice“, kaže Mirko Đorđević.
„Samo tako će ljudi razumeti zašto je ekologija važna, kakve su posledice klimatskih promena, šta je genetički modifikovana hrana, koji Instituti se bave istraživanjem kancera dojke u Srbiji. Tada ćemo moći da aktivno razumemo i donosimo zakone i da tražimo veće fondove za nauku. Ovako je sve samo prazna priča“.
Ovaj skromni mladić, koji uvek ponavlja da je prvo mesto osvojila Srbija, a ne Mirko Đorđević, kaže da planira, da nakon studija, korenje pusti u Srbiji. „Smatram da imamo dobre Institute, divne naučnike koji rade divne projekte. Najviše bih voleo da vidim sebe kao kul profesora na nekom Univerzitetu. Sanjam o tome da izgradim istraživački centar u Srbiji, u blizini nekog jezera, okružen prirodom koji će okupljati mlade naučnike iz svih oblasti, kao i umetnike, filozofe, književnike, muzičare. Pravi super-multidiscilinarni centar“.
I to što Mirko sanja o centru koji bi okupljao i umetnike, nije samo slučajnost. On svira klarinet, pošto je završio i Muzičku školu, a najviše, kaže, voli da svira u folklornim ansamblima.
„Član sam izviđača, amaterskog pozorišta, bioloških društava, imam tri psa, obožavam da putujem, obilazim Srbiju biciklom, da kampujem…“.
A na pitanje da li on uopšte stiže da izlazi, da se odmori, da se posveti devojci i prijateljima, Mirko odgovara: „Stignem i to. Slobodno vreme provodim sa svojom porodicom, prijateljima i devojkom koji su moja najveća podrška i bez kojih nikada ne bih mogao da postignem ovoliki uspeh. Najbitniji je dobar raspored i pravilno određivanje prioriteta. Tako ja funkcionišem i uspevam da uklopim svoju „ludost“ za naukom sa životom svojih vršnjaka. Ja sam i dalje i uvek ću ostati nasmejano dete koje se zainteresovalo za nauku“.

Petrica Đaković
(2009)