Stanovniku Kule posthumno dodeljeno visoko izraelsko priznanje za spasavanje Jevreja u Drugom svetskom ratu

Na Zidu časti, u Vrtu pravednika Memorijalnog centra Jad vašem u Jerusalimu, odnedavno stoji uklesano ime Nikole Bošnjaka iz Kule, kao jednog od dobitnika medalje „Pravednik među nacijama“ – najviše počasti izraelske države prema nejevrejima, koji su spasavali Jevreje od nacističkog pogroma u Drugom svetskom ratu.
Ovaj zaslužni Srbin, nažalost, nije dočekao da lično primi visoko priznanje (preminuo je 1997. godine), tako da je tek pre neki dan ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol uručio
medalju sa poveljom njegovom sinu Vasiliju Bošnjaku. Na svečanosti, priređenoj tim povodom, ambasador Kol je rekao da je „Nikola Bošnjak bio jedan od malobrojnih hrabrih ljudi koji su, rizikujući sopstveni život, postupili u skladu sa jednom od poruka iz Talmuda – da onaj ko spase jedan život kao da je spasao ceo svet“.
A Nikola Bošnjak je kao sedamnaestogodišnjak od sigurne smrti izbavio Laufera Đerđa, u jesen 1944. godine, koji je uspeo – mada na ivici životne snage – da se neopaženo izvuče iz kolone zarobljenih Jevreja, koje su fašisti sprovodili sa prisilnog rada iz Borskog rudnika prema Mađarskoj.
To se desilo između Kule i Crvenke, na imanju familije Bošnjak, gde ga je Nikola pronašao, iscrpljenog od usiljenog pešačenja, gladi i bolesti, s teškim ranama na nogama. Preneo je neznanca na salaš gde je živeo s roditeljima, usput saznao da je Jevrejin, okrepio ga, previo mu rane i sakrio ga na tavanu. Već sutradan naišla je fašistička patrola tražeći odbeglog Jevrejina, pretresli su kuću i pomoćne objekte, maltretirali porodicu Bošnjak. Ipak, njihovog iznenadnog „gosta“ nisu pronašli. Da jesu – svi bi bili na mestu streljani.
Nedugo potom stigle su na ovo područje oslobodilačke jedinice Crvene armije, Laufer Đerđ je premešten u bolnicu u Kuli i nakon mesec dana pušten kući. Nikola Bošnjak pridružio se oslobodiocima i tek je početkom sedamdesetih iz jedne tv-emisije saznao dalju sudbini čoveka kojeg je spasao.

Priča je mnogo kasnije doprla do Memorijalnog centra Jad vašem u Jerusalimu, u međuvremenu i proverena, da bi se tako u domu Nikolinog sina Vasilija od pre neki dan našla medalja „Pravednik među nacijama“. Na čast i ponos ovoj porodici, ali i kao svojevrsna potvrda da čovekova dobročinstva, plemenitost i hrabrost kad-tad izađu na videlo, da ih zaborav ipak ne može potisnuti.

(Izvor: Politika, jun 2011)