Poklon za brata i sestru koji su ostali bez roditelja i krova nad glavom

Petnaestak kilometara od Kragujevca, u selu Vučkovica, u trošnoj porodičnoj kući, sagrađenoj u prošlom veku, živele su tri generacije Barlov. Marina je imala dvadeset i dva dana, a Miloš tek proslavio prvi rođendan kada ih je majka napustila. Rasli su pored bake Stanislave i oca Dragana, u kući staroj 150 godina.

Dragan je započeo novu kuću, ali su radovi, zbog besparice, sporo napredovali. Kada su deca krenula u školu, umrla je baka. Pa 2007. godine i otac.

Marina i Miloš su ostali sami: ona pohađa srednju trgovačku školu, a njen brat radi na imanju. Primaju socijalnu pomoći od 6.000 dinara.

Tada su seljaci Vučkovice formirali odbor za gradnju kuće, da dovrše ono što je Martinin i Milošev otac započeo.

Odziv je brojčano bio odličan, ali para malo, prikupili su nekoliko stotina hiljada dinara. Obraćali su se poznatim privrednicima. Pristiglo je nešto para, nedovoljno za početak. Posle priloga na TV Beograd u emisiji „Kvadratura kruga” sve je krenulo nabolje. Javljali su se donatori, ljudi dobre volje iz cele Srbije.

Među prvima su bili članovi Omladinske radne brigade „Dimitrije Lazarov Raša” iz Beočina. Poziv je malo zbunio članove organizacionog odbora – otkud sad omladinska brigada!

– Spremite sve papire i dozvole. Javite kad da dođemo da pogledamo teren i dokumentaciju – rekao im je Andrija Mumović, kako se predstavio komandant brigade. – Gradnja počinje na Dan omladinskih radnih brigada, 1. aprila. Pripremite hranu, da znate samo klot pasulj, kupus i malo krompira – to je hrana naših brigadira. Dolazimo na vreme – rekao je Andrija.

Posle nekoliko dana oglasile su se sirene automobila, stigli su brigadiri sa zastavom na krovu prvog automobila. Počela je gradnja kuće i za deset dana bila je pod krovom. Pod ploču je stavljena za samo pet dana udarničkog rada!

– Preostalo je da se završe radovi na fasadi i kuća opremi nameštajem, kako bi Marina i Miloš mogli da se u nju usele do kraja septembra – rekao je u avgustu Mumović, pozivajući donatore da obezbede fasadni materijal, stiropor, nameštaj i belu tehniku.

Inače, Omladinska radna brigada „Dimitrije Lazarov Raša“ jedina je takva u Srbiji.

– Ranije su akcije bile ozbiljna stvar, to je bila takmičarska izgradnja. Sada mi samo s nostalgijom možemo gledati na ta vremena, ovo nije ni blizu onoga. Ipak, možemo decu odvojiti od ulice – kaže Bogoljub Trbić, prvi komandant beočinske brigade.

Brigada je formirana 1975. godine, ali je ugašena 1989, kako se ispostavilo, samo privremeno. Godine 2005. rad ove brigade je obnovljen, i to je danas, kako rekosmo, jedina omladinska radna brigada u Srbiji.

– Okupljanje te 2005. najpre smo zamislili samo kao obeležavanje tridesetogodišnjice, ali odmah smo nastavili s radom. Imamo statut, izabrano rukovodstvo, plan i program. Teška su vremena i ljudi ne mogu da shvate da neko hoće potpuno dobrovoljno i besplatno da radi – kaže Bogoljub Trbić.

Omladinska radna brigada „Dimitrije Lazarov Raša“ učestvovala je na 18 radnih akcija širom Jugoslavije, a bratimila se s brigadama od Slovenije do Makedonije. Danas ima oko 200 članova.

– Učestvovao sam na pet akcija, a bio sam i udarnik. Naša brigada osvojila je i najveću brigadirsku nagradu – „Veljko Vlahović“. Iste godine, 1976, osvojili smo i najprestižniju nagradu opštine Beočin – Oktobarsku nagradu – kaže Trbić.

Brigadiri volonterski učestvuju u različitim humanitarnim akcijama, a osebno su se istakli u otklanjanju štete od poplava u Vojvodini 2006. godine. Naravno, aktivni su i u svom Beočinu.

U martu 2008. godine tokom jednog vikenda uredili su dvorište vrtića.

Trideset i dva učesnika, prosečne starosti 41 godinu, iskopala su za dan 160 metara jarka za ogradu oko obdaništa.

– Direktorka vrtića zamolila nas je da pomognemo oko iskopavanja ograde i mi smo se, naravno, odazvali. Žao mi je što roditelji dece nisu došli, iako su bili pozvani – objasnio je tada Andrija Mumović, komandir brigade.

Učesnici akcije radili su, brigadirski, uz zvuke harmonike, a završili su brigadirskim pasuljem. Najmlađi akcijaš imao je osam, a najstariji 68 godina.

M. H.

(2008)