Devetočlana porodica iz Niša udomila bebu sa Daunovim sindromom

U kući porodice Ranđelović iz sela Gabrovac pored Niša ugašena je jedna slavljenička svećica na torti. Ljiljana i Slavoljub, koji imaju sedmoro dece, preuzeli su pre više od pola godine i brigu o bebi sa Daunovim sindromom! Nedavno su zajedno proslavili njen prvi rođendan.

Iza srećnih supružnika, kojima je Centar za socijalni rad u Nišu dozvolio da budu specijalni hranitelji oboleloj devojčici, više je budnih nego prospavanih noći. Ali, ljubav je, ipak, uspela da pobedi ono što medicina ne može.

– Ona nije naš teret, ne bismo mogli više ni da zamislimo život bez nje – priča Ljiljana Ranđelović. – Iako zahteva stalnu brigu i pažnju, posvetili smo se svim srcem da je očuvamo i da je podignemo.

Komplikovana bolest je kod devojčice prouzrokovala čak pet anomalija na srcu. Stručnjaci na Dečjoj klinici u Tiršovoj operisali su je poslednji put 12. aprila. Uspeli su da “srede” još jedan težak nedostatak, pa sada maleno srce kuca snažnije.Iako su njegovi otkucaji tihi kao kod ptičice, Ljiljana kaže da sada sa više vere gledaju na oporavak bebe.

Svakoga jutra iz Gabrovca do Kliničkog centra bebu vode na obaveznu rehabilitaciju. Uveče se dečja soba pretvara u malu vežbaonicu, kako bi se ojačale pre svega ručice i mišići minijaturne glave. I, beba raste kao iz vode.

– Ponosni smo što smo uspešno dočekali prvi rođendan. Napravili smo malo slavlje prošle nedelje i još smo ushićeni.

U ovoj hrabroj zajednici žive i Ljiljanine kćerke Marija i Marina. “Pridošlicu” u pelenama su u kući prihvatili kao svoju.I sama Ljiljana ima najlepše iskustvo života u hraniteljskoj porodici: i ona do desete godine odrastala kod požrtvovane hraniteljke Radice Stojić iz Niša.

Za Ljiljanu i Slavoljuba Ranđelovića njihova “najnovija” beba nije ona sa “specifičnim kosim prorezima kapaka” i “manjim ušnim školjkama”, kako se u medicinskoj praksi definiše izgled bebe sa Daunovim sindromom. – Medicina ne može da definiše ljubav – kažu ovi humani ljudi.

– Svi su prihvatili bebu i svi su uvek oko nje – zadovoljan je i Slavoljub. – Retko ima trenutaka kada je sama. Borimo se zajedno s njom, da joj bude bolje, jer je njena sreća postala naša otkako smo je sa dva meseca prihvatili.

Mnogobrojni zdravstveni problemi prate decu sa Daunovim sindromom. Najčešći su oni srčani. Ima osoba koje uspevaju i da se sa ovim sindormom samostalno nose kroz ceo život, postanu nezavisni i zaposle se. Tu budućnost gradi porodica iz Gabrovca.

(Izvor: Novosti, jul 2010)