Po dolasku u Alin Potok, učitelj je obnovio zgradu škole, sagrađene su nove učionice i toaleti… a danas ovaj učitelj svakodnevno svoje male đake vozi do škole i nazad

Alin Potok je selo u podnožju Čigote, 13 kilometara udaljeno od Zlatibora. Opustelo baš kao i većina sela u Srbiji, pa tamošnja osnovna škola ima tek pet-šest đaka tokom školske godine. A nekada ih je bilo i preko 100, prisećaju se meštani starih, dobrih vremena. Danas celo selo ima oko 400 stanovnika. Razmišljalo se pre nekoliko godina i o zatvaranju škole, koja decenijama nije obnavljana i u kojoj nije bilo uslova za rad. Bez pravih učionica, bez toaleta, bez grejanja i vode. Deca su se iz poljskog WC-a vraćala blatnjava do kolena.
Od dolaska Radeta Jezdića za seoskog učitelja, u septembru 2006. godine, sve se promenilo za meštane Alinog Potoka, ali najpre za dečicu koja idu u školu. Ovaj čovek je seoska legenda, dobio je nagradu za najboljeg učitelja Zlatiborskog okruga, a meštani Alin Potoka, Rudina i Trnave, čija deca idu u istureno odeljenje osnovne škole „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine, predlagali su ga nekoliko puta i za učitelja godine u celoj Srbiji. Prikupljali su i potpise da ga kandiduju za gradsku vlast, na lokalnim izborima.
Učitelj Rade živi u Užicu, pa svaki dan do posla putuje 90 kilometara. Uz put, kada iz Užica stigne do Čajetine, odnosno do matične škole „Dimitrije Tucović“ uzme doručak za đake, a onda krene od kuće do kuće, da prikupi „svoje pačiće» i doveze ih do škole. Po završetku nastave vrati ih roditeljima.
– Nisam čak ni u stalnom radnom odnosu u toj školi, mada trenutno zamenjujem pomoćnika direktora. Ali uprkos tome, imam bezrezervnu podršku direktorke matične škole Milke Vasiljević, koja je zaista bila spremna da odgovori na svaki moj zahtev i predlog. I uvek nas je novčano pomagala koliko god je mogla – kaže Rade Jezdić.
Zahvalan je i opštini Čajetina, ali na prvom mestu meštanima, koji su zajedno sa njim prionuli na posao i obnovili školu.
– Počeo sam sam da obnavljam školu – iskopao sam septičku jamu. Ali, brzo su mi se pridružili meštani. Svako od njih zna po nešto. Tako smo zidali, gletovali, krečili, uveli vodu, napravili učionice i toalete, učiteljski dom, asfaltirali stazu do škole… Dobili smo i donaciju, a pomogle su nam i matična škola i opština Čajetina. Javno komunalno preduzeće nam je poslalo keramičara koji je besplatno stavio pločice… – nabraja.
Ni na tome se Rade nije zaustavio. Po obnovi škole dosetio se da u Alinom Potoku, na rečici Katušnici naprave mini-jezero, odnosno bazen za decu. Zajedno sa seljacima izmolio je rovokopač i napravio kupalište gde danas odlaze i deca, ali i njhovi roditelji.
– Vidim da se slično sada radi i u Trnovi i u Rudinama. Stanovnici kao da su se trgli, počeli da razmišljaju o svoj budućnosti. I deci. Asfaltiraju se putevi, obnavljaju dvorišta i kuće – priča.
Ove školske godine Rade Jezdić ima po tri učenika u drugom i trećem razredu. I ne predaje im samo srpski i matematiku, već posle redovne nastave ostane sa njima još sat vremena, kada imaju “radionicu”.
Rade Jezdić kaže:
– To su divna deca i odlično napreduju, uprkos tome što žive u siromašnom selu. Uglavnom su iz jako siromašnih porodica, i da je škola zatvorena morali bi ići u grad do škole. A kad se nastava završi u podne, do četiri sata bi čekal autobus da se vrate kući. Ko zna da li bi opšte mogli da idu u školu…
A Radetovi đaci su i mali pesnici. Njihova zbirka poezije „Čigotari i novi i stari“ već je dobila nekoliko nagrada. Učitelj se priseća kako su pesme nastale.
– To nije poezija za decu, već poezija koju su deca sama napisala. Primetio sam, po dolasku u školu, kod jednog dečaka sklonost ka pesmi i neverovatnu sposobnost rimovanja. Onda sam se dosetio da im zadajem temu, a da oni naprave nekoliko stihova… To sam prikupljao, i samo uobličio u jednu zbirku, na koju smo ponosni i moji učenici, i njihovi roditelji i ja.“
Pored stihova deca sa svojim učiteljom rade makete, prave brodove, avione, automobile… I priznaju da se odlično zabavljaju, pa nerado posle časova odlaze kući. I jedva čekaju naredni dan kada će sa svojim učom opet pisati pesmu, učiti matematiku, zabavljati se u radionici…
Rade Jezdić završio je prvo Višu pedagošku školu, i to za pola godine, pa Učiteljski fakultet. I pored fakultetske diplome, u svojih 38 godina radio je, kaže, sve i svašta. U nesretna vremena, kada nije bilo posla, bio je i fizički radnik – kopao je kanale, a radio je i kao portir, trgovac, sipao gorivo na benzinskoj pumpi…
Učitelj Rade, kažu Zlatiborci, odlično peva. I tim poslom se bavi već petnaest godina, a u martu naredne godine objaviće svoj prvi CD.

Petrica Đaković
(2008)