Šesnaestogodišnjak u laboratoriji PMF-a u Kragujevcu sa doktorima nauka traži lek za maligne ćelije

Neko radi sastav čokolade, neko analizu meda, a Radoslav Pavlović, učenik drugog razreda Medicinske škole „poigrava se“ sa citostaticima! Golobradi šesnaestogodišnji genije iz đačke klupe, u laboratoriji PMF-a u Kragujevcu, sa univerzitetskim profesorima i doktorima nauka, eksperimentiše sa cijanidom, platinom i plutonijumom i traži lek za maligne ćelije. Lek koji neće uništavati zdravi deo ljudskog tela!

Pavlović je član Regionalnog centra za mlade talente, polaznik je naučnoistraživačkog centra Petnica, zna sve što i njegovi profesori hemije i nosi titulu najtalentovanijeg mladog istraživača u Srbiji! A država mu je za sve to njegovo znanje poklonila – diplomu i beli kačket!

– Prvi u Srbiji pišem projekat o sintezi citostatika sa kapsulom koja će biti osetljiva samo na obolele ćelije. Tražim put kako da “maskiram obolele molekule” kako oni ne bi uticali na zdrave ćelije. Mnogi hemičari i naučnici u Srbiji bave se citostaticima, ali ja sam jedini koji eksperimentom pokušavam doći do cilja. Pomažu mi profesori Farmaceutskog fakulteta iz Beograda i kragujevačkog PMF-a – u dahu priča Rade, po izgledu i po godinama dečak, a po znanju i rezonu bliži magistru ili studentu završne godine hemije, a ne učeniku drugog razreda srednje medicinske škole.

O cijanidu i plutonijumu, platini i acetonitritima Rade govori kao da je reč o tablici množenja ili nekom receptu koji razmenjuju domaćice. Genije iz školske klupe, kako ga njegovi mentori i drugari već zovu, o hemiji zna sve što i njegovi profesori. Drži predavanja u školi, a profesori se ne ljute kad reaguje i nešto ih ispravlja. U hemiju se zaljubio kao dete, i priznaje da je za njegovu ljubav ponajviše “kriva” baka Zorica, koja ga je dok još nije znao ni da čita, vodila u apoteku.

– Baka je radila kao čistačica, a ja sam zagledao lekove, pitao kako se koji zove i za šta se koristi. U sedmom razredu dobio sam hemiju i “zaljubio na prvi pogled” – kaže Rade. Njegov otac Zoran otkriva da je njegov sin sam naučio latinski jezik i znanjem već u osnovnoj školi zbunjivao nastavnicu hemije.

Na prijemnom ispitu Regionalnog centra za mlade talente Rade je “prošao bez greške”, uradio tri projekta i na državnim takmičenjima pobedio sa dva. Titulu najboljeg mladog talenta istraživača, koju mu je dodelio Republički centar za talente, stekao je projektom “Sinteza i karakterizacija kompleksa kobalta (III) sa heksametilentetraminom”. Njego rad se na putu do žirija nekako zagubio, pa ga je na takmičenju branio ispred table sa kredom u ruci, ali je i to bilo dovoljno.
– Za nagradu, dobio sam diplomu i kačket! Mogao sam čak da biram boju kačketa, pa sam izabrao belu – pomalo rezignirano priča Rade.

Njegov mentor profesor dr Verica Glođović kaže da sa mladim istraživačem radi već godinu dana.

– Rade je izuzetno talentovan i vlada znanjem kao da je na završnoj godini Hemijskog fakulteta!

U laboratoriji Rade provede tri do četiri sata dnevno, a za gradivo u školi kaže: “duga je noć uz kafu”. Drugari su mu iz “iste branše i sličnih zanimanja”, ali kad su zajedno niko i ne progovara o hemiji. I surfovanje po internetu i fejsbuk “kradu” mu vreme u kasne noćne sate.
– Spavam tri četiri sata, ali ni Tesla nije spavao više – kaže u šali Pavlović.

Ne govori koliko je svojim drugarima uradio zadataka iz kontrolnih vežbi jer je “sasvim normalno da im pomogne”, ali ga zbunjuje što mu niko iz Ministarstva prosvete na desetinu njegovih mejlova nije čak ni odgovorio. A pitao je samo kako država podstiče mlade talente.

– Centar za mlade talente nema čak ni svoj prostor, koristi laboratoriju PMF-a, a za supstance za eksperimente snalazimo se kako znamo i umemo. Teoretski deo rada o citostaticima nije mi problem napisati, ali jeste problem kako obaviti eksperimente. Potrebne supstance ne mogu da se nabave u Srbiji, za naše prilike izuzetno su skupe i za ono najosnovnije potrebno je najmanje tri hiljade evra. Samo jedan gram platinastih kompleksa košta 120 evra, a da bih obavio bilo kakav kvalitetan eksperiment potrebno mi je bar šest grama. To je samo jedna od supstanci koje se nabavljaju isključivo iz Nemačke. Plaćanje je unapred, a od narudžbe do isporuke potrebna su tri meseca – priča Rade.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović prvi je, i za sada jedini, podržao mladog naučnika i grad je odobrio hiljadu evra za Pavlovićeva istraživanja. Za ostatak Rade i njegovi saradnici tek treba da se “snađu”.

Radoslav Pavlović želi da kad završi srednju školu ode na školovanje u inostranstvo, prvenstveno mu je želja univerzitet Oksford.
– Tamo je za eksperimente potrebno samo da kažete dan ranije šta ćete da radite. Sutradan sve što je potrebno već čeka u laboratoriji, kaže Pavlović, a njegov otac Zoran kaže da će sve učiniti da mu ispuni želju – ako ne dobije stipendiju od države, prodaće stan za školovanje sina.

(Izvor: Blic, oktobar 2010)