Devetogodišnjak iz Novog Beograda sam brine o porodici: majci, sestri i baki

Safet Radojčić ima samo devet i po godina i boluje od teške srčane mane. Redovno odlazi u prodavnicu, sprema kuću, peče uštipke i palačinke, kuva, radi domaće zadatke, odlazi po sestricu u školu, a za druženje sa vršnjacima nema vremena.

Majka mu je slepa, baka stara, a sestra još mala da bi te poslove preuzela na sebe. Žive zajedno u bakinoj kući, sa mesečnim primanjima ne većim od 7.000 dinara. Toliko iznosi materijalna pomoć. Dečji dodatak ne dobijaju već dve godine.
– Rođena sam u Srbiji, ali su mi roditelji iz Makedonije, pa nemam srpsko državljanstvo. Zbog toga nam je pre dve godine oduzeto pravo na dečji dodatak. Podnela sam zahtev za državljanstvo, nadam se da će ga odobriti i da ćemo ga opet dobiti – priča Safetova majka Haniha.
Baka Ferida, po kojoj je unuka dobila ime, ima penziju, ali punomoć na nju ima njena druga ćerka.
– Teta podigne pare i kupi baki hranu koju i mi možemo da jedemo. Kad ona nema, jede s nama – priča Safet, a mala Ferida u tom trenutku uzima metalni koferčić, poklon od tetke, i pokazuje nam svoje „devojačko blago“.
– Teta mi je kupila ove gumice za kosu i narukvice. Ovo na koferu su „Vinks“ devojke, vidite, ove četiri su mi omiljene, a ove su zle veštice, njih ne volim – objašnjava ona i dodaje kako bi najviše želela da ima DVD plejer na kom bi mogla da gleda ovaj crtani film, jer „devojčice u školi stalno pričaju o ‘Vinksu’ i pitaju je da li je i ona gledala“.
– Crtani je mnogo skup, čak 299 dinara, mama ne može da mi kupi – kaže Ferida, a mama Haniha dodaje:
– Kupila sam im televizor na rate da bi mogli da gledaju crtaće. Imam još jednu ratu da otplatim, pa ću onda videti da im nekako kupim i DVD – kaže ona, a Safet kaže da kad je dobio televizor dva dana nije izlazio iz kuće jer je gledao crtaće.
Safetova sestra Ferida ima sedam i po godina. Odličan je đak i kaže da jedva čeka da počne školska godina, jer jedino u školi ima dobre drugarice. Decu iz komšiluka, kao i Safet, ne voli, pošto ih zadirkuju, kaže devojčica dugih plavih kikica. Safet drugare pozove na rođendane, kad ih slavi, ali je i to retkost, jer često nemaju novca za slavlje.
U kućici na Bežanijskoj Kosi u kojoj žive, Safet, Ferida i mama Haniha dele sobu. Dva kreveta, orman i stari „smederevac“ jedva ostavljaju nešto mesta za prolaz. Ipak, mama Haniha se snalazi i hvali sina.
– On peče uštipke i palačinke i ide i u prodavnicu. Dobro je dete – ponosna je na svog sina Haniha.
Haniha je vid na desnom oku izgubila sa sedam, a na levom sa osamnaest.
– Kokoška me je kljucnula i tada sam ostala i bez drugog oka. Nisam mogla da ih vidim ni kad su se rodili – kaže.
Hanihin muž Ivan je umro pre pet godina od karcinoma i od tada su počeli problemi, a Ferida pokazuje njegove slike.
– Hoćeš da vidiš njegovu sliku? – pita Ferida i iz kofera sa vrha ormana vadi novčanik u kome čuva tatine slike.
– Ovo je on kad je bio u vojsci, a ovo kad je bio stariji – pokazuje nam dve sličice svog pokojnog oca.

Izvor: Alo
(2008)