Njena ćerka je rođena sa venom viška, pa su lekari vodili tešku bitku za njen život

Sandra Dragojlović (36), fotograf iz Beograda, ima tromesečnu ćerku Janu. Naizgled, obična majka i ćerka, al’ u stvari nisu. Ne mogu prosečni da preture preko glave ono što je njih zadesilo i da pri tome ostanu tako jaki. Dva meseca kao da su živele u napetoj holivudskoj drami. I Vladimir, muž odnosno otac, zajedno sa njima.

Mala Jana je odlično napredovala prvih dana. Ali, onda je odjednom počela da gubi na kilaži…

– Odveli smo je kod lekara. Bogu hvala, te smo naišli na Biljanu Kovačević, pedijatra, koja nas je uputila na dalje analize. I sada me prođe jeza kad pomislim da je mogla samo da joj promeni mleko.

Rezultati nisu bili dobri, zato su otišli dalje, na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

Tamo su saznali da Jana nema desno plućno krilo.

– Ne postoje reči koje bi mogle da opišu kako sam se osećala. Pa mi smo mislili da je problem potpuno benignan… Umesto toga, iz dana u dan smenjivale su se sve strašnije i strašnije dijagnoze… Lekari su prvo sumnjali da su joj zapušene bronhije, potom da srce nije u redu, a na kraju smo saznali da naša devojčica ima divlju venu i da se time upisala na kratku listu od samo petoro pacijenata u celom svetu – priča Sandra.

Pseudosekvestracija pluća sa velikim L-D šantom i sekundarnom hipoplazijom desnog plućnog krila… Otprilike tako zvuči Janina dijagnoza. A u stvari govori o tome da se ova devojčica rodila sa jednom venom viška koja polazi iz stomačne arterije, pa prolazi kroz dijafragmu, a onda ulazi u plućno krilo. Tako je praktično nastao mini krvotok koji je onemogućio plućnom krilu da se razvije. Osim toga, ozbiljno je ugrožavao i srce, koje je pomerio skroz u desnu stranu.

– Zahvalni smo dr Košutiću sa Instituta, ostalim lekarima i celom osoblju… Svi oni su se borili za naše sudbine…

Dok nije otkriven Janin problem, prošla je kroz dve kateterizacije srca. A onda je usledila i treća, presudna…

– Intervencija je trajala oko 40 minuta. Vlada i ja smo bili ispred sale, nismo govorili, gledali smo u jednu tačku, svako sa svojim mislima… Od toga je zavisio njen život, ali i naši životi…

Opustili su se čim su ugledali zadovoljnog lekara kako izlazi iz sale. Vesti su bile dobre – uspeli su da zapuše venu koja je pravila problem.

Od tog trenutka prošlo je nešto manje od dva meseca. Jana se oseća dobro, odlično jede i lepo se razvija.

– Lekari očekuju da će suvišni krvotok potpuno da izumre, da će desno plućno krilo bar malo da se razvije i da će se srce vratiti na levu stranu – priča, pa nastavlja. – Mi pokušavamo da se opustimo… Ali, u stvari, i dalje gledamo samo u nju. Često ustajem noću, pa brojim Janine udisaje.

Pre no što su dobili ovu preslatku devojčicu, punih šest godina pokušavali su da postanu roditelji. Uradili su sve analize i time dobili dokaz da su oboje zdravi i da su međusobno kompatibilni. Tako je bilo na papiru, ali u praksi je sve bilo drugačije. Taman kad su rešili da probaju sa veštačkom oplodnjom, mesec dana pre početka terapije, Sandra je ostala u drugom stanju.

– Sreća nije dugo potrajala… Izgubila sam bebu – seća se.

Tu jezivu prazninu brzo je smenila nova radosna vest – Sandra je opet ostala u drugom stanju.

– Prvih nedelja sam se odlično osećala. Mislili smo, to je to. Najzad će se desiti ono što smo dugo čekali – priča. – Ali, u petoj nedelji, usred noći osetila sam da su mi noge mokre, pogledala sam i shvatila da sam sva krvava. Prošlo mi je kroz glavu strašna misao – opet sam izgubila bebu.

Otišli su u GAK „Narodni front“. Zadržali su je u bolnici.

– Tih nekoliko dana bilo mi je najgore u životu… Sve je ukazivalo na to da sam opet izgubila dete… Ali, čudo se desilo.

Čudo pred kojim su ostali nemi i lekari. Plod, to jest mala Jana, toliko se čvrsto zakačila za zidove materice da joj nije mogao ništa ni najobilniji odliv. Kada je opasnost prošla, usledila je nova. Pojavio se miom koji je bio toliko veliki da je pretio da će plod da istisne.

– Odlazila sam u bolnicu jednom mesečno, ležala sam po pet-šest dana. Na kraju se prokleti miom apsorbovao i više nam nije pravio probleme.

Konačno, nakon toga je sve bilo u redu. Od šestog meseca trudnoće Sandra je počela da uživa u idiličnim trudničkim danima. Toliko se dobro osećala, da je sve do porođaja i radila.

– Jana je pokazala još u stomaku da je pravi borac, zato verujemo samo u najbolje – priča.

(Izvor: Blic žena, 2010)