Mlekadžija Saša Rajić (26) iz Srpskog Krstura spasao je iz požara Ljiljanu Petrović (26) i njeno četvoro dece – Zoricu (2), Stefana (5), Petra (6) i Tamaru (8) Rajić, koji je preksinoć doneo mleko za decu, bez razmišljanja ušao je u zapaljenu kuću i u poslednji čas izvukao Petroviće! Požar je izazvala sveća, jer je pre deset dana ovoj samohranoj majci isečena struja zbog duga od 9.000 dinara.

Saša Rajić doneo je preksinoć mleko Ljiljani Petrović, koja živi u ulici Cara Dušana 135 na periferiji Srpskog Krstura.
”Svaki dan donosim po dve litre mleka Ljiljani. U ponedeljak sam prvi put zakasnio, jer mi se telila krava. Umesto u 19 časova, došao sam dva sata kasnije. Kada sam došao ispred Ljiljanine kuće, video sam kako iz nje izbija plamen! Iako me je jedna žena iz komšiluka odvraćala od toga da uđem u kuću jer je iz nje kuljao gust dim, bez razmišljanja sam razbio prozor i ušao unutra”, priča Saša, i dodaje:
”Znao sam gde deca spavaju, pa sam odmah utrčao u sobu u kojoj je vatra već zahvatila nameštaj i njihove krevete. Ništa nisam video od dima, ali sam uspeo da dotaknem tela dvoje dece. Kada sam im prišao, bili su u nesvesti! Prvo sam iz kuće izneo Tamaru i njenog brata Peru. Odneo sam ih pedesetak metara od kuće. Onda sam se vratio u sobu. Jedva sam našao Stefana i najmlađu Zoricu. Na kraju sam ponovo ušao u kuću gde se plamen već razbuktao i na fotelji pronašao Ljiljanu, koja je bila u nesvesti.”
Hrabri mlekadžija kaže da se zabrinuo kada je video da nedostaje Ljiljanina najstarija ćerka Žaklina (11).
”Laknulo mi je kada sam saznao da je Žaklina bila kod bake Mirjane Petrov, koja takođe živi u Srpskom Krsturu. U tom trenutku nisam ni bio svestan šta sam uradio. Više od 20 minuta izvlačio sam Petroviće iz zapaljene kuće. Onda sam telefonom pozvao vatrogasce u Novom Kneževcu i Kikindi. Oni su kasnili, ali su na kraju ipak uspeli da lokalizuju požar”, priča Saša Rajić.
U kući samohrane Ljiljane Petrović izgoreli su sav nameštaj, tavanica i deo krova. Ljiljana kaže da su joj radnici „Elektrodistribucije“ pre desetak dana isključili struju zbog duga od 9.000 dinara.
”Rekla sam radnicima kad su sekli struju da ću dug platiti čim dobijem socijalnu pomoć i dečji dodatak. Kada je pala noć, morala sam da upalim dve sveće. Jedna je gorela u kuhinji na zamrzivaču, a druga na televizoru. Decu sam stavila u krevet, a ja sam umorna sela u fotelju i zadremala, čekajući da mi neko od Rajića donese mleko. Sveća je, izgleda, pala i tako je izbio požari”, priča Ljiljana.
”Kad me je Rajić iznosio iz kuće, nisam bila pri svesti. Tek kada sam ugledala komšije na ulici shvatila sam da su sva deca pored mene i to mi je sada najvažnije! Hvala Saši, da nije bilo njega, svi bismo izgoreli. Ne znam da li ćemo ikada moći da mu se odužimo!”, dodaje ona.
Ljiljana i njeno petoro dece smešteni su privremeno kod njene majke Mirjane Petrov, u kuću u kojoj ima samo dve prostorije i tamo ih je sada ukupno jedanaestoro. Baka Mirjana veruje da će pomoći opština.
”Nas jedanaestoro možemo sada u kući biti samo privremeno, ali u opštini kažu da nam ne mogu kuću obnoviti jer nemaju para.”
”Deci je sva odeća i obuća izgorela u požaru”, kaže baka Mirjana Petrov, koja sa svojim suprugom skuplja sekundarne sirovine.

Izvor:Press
(2009)

***

Jesu ili hrabrost i herojstvo nešto sa čime se mi rodimo ili nešto čemu kasnije pokušavaju da nas nauče, tek retki su oni među nama za koje možemo reći da su istinski hrabri i istinski heroji. Baš kao što su retki među nama oni koji bi uradili ono što je uradio Saša Rajić. Baš on, među toliko ljudi koji su videli plamen iz kuće Ljiljane Petrović, osmelio se da, bez trunke premišljanja, kako to obično i biva kada je herojstvo u pitanju, uleti u kuću uveliko zahvaćenu požarom. Bez trunčice iskustva u spašavanju ljudi od požara. Ne znajući i ne razmišljajući kakva ga opasnost vreba, šta ga čeka iza tih vrata. Ali sa osećanjem da mora, pa makar rizikovao sopstveni, da spasi nečije druge živote.