Mlada žena je prvi srednjoškolski profesor kineskog na Balkanu, i autor udžbenika po kojem se kineski kod nas uči već desetak godina

Selena Pjević je prvi srednjoškolski profesor kineskog jezika i književnosti na teritoriji bivše SFRJ. Sa dvadeset četiri godine je diplomirala, a 1995. godine u beogradsku Filološku gimnaziju uvela je kineski jezik. Iste godine napravila je program za učenje i napisala prvi priručnik na osnovu kojeg srednjoškolci i danas uče.
Stvoriti grupu za učenje ovog jezika u srpskoj gimnaziji, bio je veliki izazov, pa je Selena postala i razredni starešina prvoj generaciji učenika kojih je bilo 27.
– Još kao srednjoškolka, posećivala sam „predavanja iz kineskog” na Kolarcu. Osvojila me je njegova melodičnost. Leto, pre nego što sam odabrala životni put, provela sam kod rodjaka u Kanadi. Tamo sam u bibliotekama pronalazila knjige o klasičnoj kineskoj književnosti i filozofiji. Želja da naučim jezik daleke zemlje još se više učvrstila – rekla je Selena.
Savremeni kineski rečnik sadrži oko milion znakova. Piktografsko, slogovno pismo, satkano od slika pruža neverovatnu mogućnost asocijacija. Zato Selena često pita učenike na šta ih delovi znaka–sloga, podsećaju. Trudi se da pokrene i probudi maštu đaka, a oni za četiri godine nauče oko dve hiljade znakova. Mlada profesorka je na fakultetu naučila oko pet hiljada, a za vreme boravka u Kini, još oko dve hiljade znakova. Smatra se da onaj ko poznaje pet hiljada znakova, praktično, dobro vlada ovim jezikom. Selena danas zna oko deset hiljada i svakodnevno otkriva nove, a kao jedan od najboljih studenata 1992. godine dobila je stipendiju kineske vlade za jednogodišnje studije u Pekingu.
– Tada se u Kini živelo prilično skromno. Čak i kao strani studenti nismo bili u boljoj situaciji. Imala sam stipendiju od koje sam plaćala stan, hranu i školovanje. Za ostalo sam morala da zaradim, jer moji roditelji nisu mogli mnogo da pomognu. Te godine u Srbiji je bila hiperinflacija. Tri puta nedeljno, dva sata biciklom putovala sam do jedne škole u Pekingu, u kojoj je pod još bio zemljan, a učila skromna. Tamo sam predavala engleski. U skromnom stanu, sam kuvala, prala „na ruke”. Nije bilo frižidera, usisivača, televizora… Ipak, to iskustvo učinilo je da odrastem, postanem žena koja može da uradi milion stvari u toku dana i da joj ostane dovoljno slobodnog vremena – objasnila je Selena Pjević.
Ono što je crnooka profesorka od Kineza usvojila jeste dugoročno planiranje. Najveće mudrosti, kako kaže, čula je od običnih ljudi ispred malih kineskih prodavnica, radionica za popravku bicikla i čajdžinica. Baveći se istraživačkim radom, ova mlada žena otkrila je da su Srbi o dalekoistočnoj zemlji znala dosta još pre nekoliko vekova. Zahvaljujući Seleni danas se zna da se u Žitiju despota Stefana Lazarevića iz XV veka pominje Kina. Njen magistarski rad ocenjen je kao jedan od najboljih u poslednjih deset godina na Filološkom fakultetu, upravo zbog ovog otkrića, kao i smele, ali dokazane tvrdnje da je ritam kineskog jezika uticao na Jovu Jovanovića Zmaja i njegovo pisanje pesme „Jututunska juhahaha”.
– Otkrivanje i stvaranje novih puteva je izazov koji mi daje snagu. Baš kao i topao zagrljaj mog šestogodišnjeg sina Jovana. Kada se prvi put sretnem sa učenicima, kažem im: „Ne strahujte, na pravom ste mestu”.
Od 27 njenih prvih đaka, 25 je upisalo studije kineskog jezika i diplomiralo.

M. H.
(2008)