Put do zvezda, kaže flautistkinja iz Sombora, popločan je samoodricanjem

Simonida Jovanović (25) flautistkinja iz Sombora trenutno je na drugoj godini doktorskih studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a paralelno pohađa i specijalističke studije na Univerzitetu u Stavangeru ( Norveška).

Rođena je 1986. godine u Somboru, 2009. godine diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu sa najvišom ocenom u klasi prof. Ljubiše Jovanovića. Iste godine upisuje master studije na Univerzitetu u Stavangeru (Norveška) u klasi prof. Vidara Austvika. Godine 2010. Simonida završava specijalističke studije Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu takođe sa desetkom. Potom upisuje doktorske studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i paralelno specijalističke studije na Univerzitetu u Stavangeru.

Talenat za muziku prepoznali su njeni roditelji najpre kod njene sestre Jane, a potom i kod Simonide i zajedno ih upisali u Muzičku školu.

Simonida priča kako je baš flauta postala njen izbor:

– U komšiluku je živela predivna žena Anica koja je deci iz susedstva davala bombone. Znala sam da je profesorica muzike, ali ne i šta predaje. Kada sam odlučivala koji će instrument biti moj izbor rekla sam da želim da učim kod Anice. Kada su me pitali da li znam koji instrument Anica predaje, ja nisam znala odgovor, jer za mene, sa šest godina, muzika je imala ukus bombona koje sam dobijala od moje buduće profesorice. I tako je flauta postala moj, sada mogu da kažem, najslađi izbor.

Tokom srednje škole i studija Simonida je osvojila preko 10 prvih nagrada kako na republičkim i međunarodnim takmičenjima tako i na festivalima flautista.

Na međunarodnom takmičenju „ Ohridski biseri“ u Makedoniji 2007. osvojila je nagradu Grand prix. Iste godine, na susretu flautista“Tahir Kulenović” u Valjevu, osvojla je prvu nagradu. Simonida je bila tri godine stipendista letnjeg master klasa “Austria Barock Akademie” u Gmundenu u Austriji ( 2007. 2008. i 2009.)  Dve godine za redom je na završnom koncertu pometunog master klasa osvojila prve nagrade.

Koliko je za ovakav uspeh potrebno truda, Simonida kaže:

– Mnogo! Mnogo truda, odricanja i samodiscipline i svakodnevnog vežbanja bez unapred određene satnice, često do ponoćnih smiraja, bez obzira na to da li je subota ili nedelja, leto ili Nova godina. Čitam knjige, slušam muziku, radom na sebi kao osobi… Nebrojeno puta ostala sam uz instrument a želela sam da budem sa svojim prijateljima. Stres pred svaki izazak na scenu. Ali i pored svega, živim za taj tren i za muziku koju sviram.

Kao dobitnica Gran prija u Makedoniji 2008. godine održala je dvonedeljnu turneju „Stars of tomorrow“, po gradovima Austrije i Nemačke. U okviru turneje nastupila je kao solista, sa gudačkim kvartetom „Quartetto di Gioia“ iz Republike Česke i gitaristkinjom Judit Bunk iz Nemačke. Jedan od koncerata snimila je „Bavaria radio“. Tokom 2008. godine Simonida je  imala dva koncerta u Londonu  u katedrali„St. Martin in the Fields” i na fakultetu „Guildhall School of Music & Drama“.

Pošto je imala priliku da dosta putuje i upozna muzičare u inostranstvu, pitali smo je kakav je odnos prema muzici tih ljudi i njihovih institucija u poređenju sa onim u našoj zemlju?

– Talenat, posvećenost i predanost radu i muzici identični su. Ali, njima je lagodnije jer imaju mnogo bolje uslove za rad i usavršavanje. Poseduju kvalitetne instrumente koji omogućavaju nesmetano vežbanje i napredovanje. U bibliotekama imaju pristup notama, partiturama, knjigama, pločama, DVD-ijima, časopisima za željeni instrument, konkursima za kurseve, orkestarske akademije… Mogućnost prisustvanja kvalitetnim koncertima, majstorskim radionicama, mogućnost odlaska kod profesora i solista širom sveta na privatne časove…

Simonida je honorarni član „Stavanger Simphony Orchestra”. Bila je prva flauta Akademskog simfonijskog orkestra u Beogradu i druga flauta orkestra „Camerata Serbica“. Godine 2005. bila je solo flauta Evropskog omladinskog orkestra “Central European Initiative-Youth Orchestra”, pod dirigentskom palicom maestra Igora Koretija-Kureta. Sa kamernim orkestrima nastupala je u Novom Sadu i Beogradu, ali kao i solista uz pratnju kamernog orkestra „Stanislav Binički“ pod dirigentskom palicom Pavla Medakovića u Beogradu 2007. god. Tokom studija održala je nekoliko solističkih koncerata u galeriji SANU, kao i u mnogim drugim gradovima Srbije (Novom Sadu, Požarevcu, Valjevu, Somboru).

Najveću podršku Simonidi pružaju roditelji, sestra, profesor Ljubiša Jovanović, prijatelji i ljudi u njenom  životu koje voli.

– Uvek su tu, da me podrže, podignu kada padnem, raduju se svakom mom uspehu.

A ko su heroji danas?

– Svi oni koji su u negdanjim zlim vremenima ostali ljudi, a u ovim sada toliko uniženim istrajavaju da budu svoji i dostojanstveni – kaže Simonida Jovanović.

(Tamara Jakovljević, novembar 2011)