Porodica Cvetković iz Vrtišta kod Niša dobila zvanično priznanje resornog ministarstva da je najbolja hraniteljska porodica u Srbiji

Ono što ih izdvaja od drugih je što se pored svoje troje dece brinu i o deci sa posebnim potrebama. Za pet godina pružili su dom trojici mališana.

Mali Jašar je treće dete u hraniteljskoj porodici Cvetković. Ima samo 16 meseci. Cvetkovići i njihova deca Miloš, Milica i Dušan kažu da su mali Jašar, kao i dvoje druge dece, koja su othranjena u njihovom domu, deo porodice.

– Navikli smo jedni na druge. Svi smo kao jedna velika porodica, a i Jašar je dosad najmirniji, najmanje plače. Ni meni, ni bratu, ni sestri nije bilo teško da prihvatimo tu malu decu. Imamo puno dece u familiji, a i oni su nam kao braća – kaže četrnaestogodišnji Dušan, najmlađi sin Cvetkovićevih.

Njegovi roditelji Slavica i Emil Cvetković postali su hraniteljska porodica 2003. godine. Slavica kaže da je, pošto je zatvorila privatnu radnju, imala višak i vremena i energije, ali da je najviše bilo ljubavi.

– To nije zanimanje, nije zanat… Sa tom decom ste 24 sata dnevno. Da bi bio hranitelj, potrebno je najviše ljubavi i razumevanja. Ništa ne može da zameni taj dečji smeh. Neki put vam ti mališani uzvrate mnogo više ljubavi nego vaša rođena deca – kaže Slavica.

Iz doma Cvetkovića jedan mališan je vraćen biološkom ocu, a drugi je usvojen.

– Sve ih osećam kao svoju decu. Koliko mi je žao što su otišli, toliko sam, a možda i više, srećna što su našli svoj dom. Čuvam njihove slike i s ponosom ih pokazujem svima. I dalje sam u kontaktu s njima. Uvek se obradujem kad se čujemo – kaže Slavica i objašnjava da je njena misija da deci koja nemaju roditelje pruži ljubav onda kada im je neophodna.

Ona je „urgentni hranitelj“, odnosno, u svoj dom prihvata decu koja su i privremno izdvojena iz svoje biološke porodice.

– Sa svakim njihovim odlaskom iz kuće moja su osećanja pomešana, ali znam da su srećna kad nađu svoj dom. I odmah otvaram vrata naše kuće za drugu decu kojoj je ljubav majke, oca, braće i sestara u tom trenutku jedino što je potrebno – naglašava Slavica.

Za svoje hraniteljstvo Cvetkovići su dobili posebno priznanje Ministarstva za rad i socijalnu politiku, koje im je 18. decembra 2008. u Beogradu uručio lično ministar Rasim Ljajić.

I Emil i Slavica ponosni su na to.

U Nišu ima oko 200 hraniteljskih porodica, dok u niškom domu „Duško Radović“ živi još četrdesetak dece bez roditeljskog staranja. Da bi neka porodica postala hraniteljska, mora da ispuni posebne zakonske uslove.

Izvor: Alo

(2009)