Trinaestogodišnjak izvukao svog druga i vršnjaka iz Dunava i spasao ga davljenja na plaži kod Bačkog Novog Sela

Petorica dečaka 29. jula 2008. godine igrala su nožni tenis u utorak na plaži Ploče na Dunavu kod Bačkog Novog Sela. Kako kažu, odustali su od kupanja jer je Dunav nadolazio, a voda bila hladna. U jednom trenutku lopta je odletela u reku dvadesetak metara od obale, a za njom je bez razmišljanja zaplivao Alen Hodžić (13), najslabiji plivač u društvu, koji je praktično proplivao tek tog leta. Ubrzo je počeo da oseća zamor i, kako kaže, „blokirao se od straha“. Počeo je da tone, voda mu je ulazila u usta. Loptu je video, ali više nije mislio o njoj.
– Bila su ostala još dva metra do lopte koju je voda stalno udaljavala od mene i shvatio sam da nemam šanse – kaže Alen.
Njegov drugar Srđan Bogojević kaže da je, čim je shvatio da se Alen davi, skinuo majicu i skočio u reku.
– Alen i ja smo od rođenja zajedno, idemo u isti razred, znam ga kako diše, znam sve njegove mogućnosti i slabe tačke. Znao sam čim je krenuo da ima teškoća sa održavanjem na vodi – priča Srđan. On je na sreću uspeo da stigne do Alena i uhvati ga desnom rukom preko stomaka u poslednjim trenucima. Dovukao ga je do obale i tada su im priskočili u pomoć i Jovan Mojsilović, Nikola Kalaba i Miloš Čulić. Sve je to posmatralo desetak ljudi sa terase obližnje čarde, a ubrzo su pristigla i dva policajca iz pogranične jedinice.
Najstariji među dečacima, petnaestogodišnji Novosađanin Nikola Kalaba nehotice je šutnuo loptu u Dunav, ali nije se nadao da će bilo ko od dečaka krenuti za njom, jer je vodostaj zastrašujući, a najmanje je mogao pomisliti da će to biti Alen.
– Samo sam se ćutke molio Bogu za njega, ali je Srđa prvi munjevito doneo odluku i skočio u vodu – kaže Nikola koji živi u Novom Sadu, a svakoga leta dolazi kod dede i u ovom društvu provede raspust.
– Kad smo izvukli Alena na obalu, on je pao i polako je dolazio sebi, a mi smo od sreće plakali. A Nikola je kod kuće plakao celo popodne – pričaju Miloš i Jovan.
Petorica dečaka sada su raspoloženi, smeju se i pričaju razne dogodovštine, a najmanje žele da se sećaju drame koju su preživeli. U šali kažu da Alen najviše voli loptu i da nije mogao dozvoliti da je Dunav odnese i prekine njihovu igru.
Drama na Pločama potresla je selo i mnogi su pohitali da zagrle dečake i da im čestitaju. Čestitke stižu i od raznih udruženja i društava, iz opštine, a meštani kažu da je najbolje sada dečake ostaviti na miru.
– Za ovo vreme u kome živimo to je veliki primer humanosti naše dece, svaka im čast – kaže Samir Bikić, ujak Alena Hodžića.
Na fotografiji: Alen i Srđan treći i četvrti s leva

Izvor: Blic
(2008)