Sultana Veselović (17), učenica drugog razreda Srednje tekstilne škole, lekcije prepisuje na odmoru jer nema svojih knjiga, a onda žuri kući da uhvati dnevnu svetlost za učenje

U njenoj kući posle požara, u kome je pre dve nedelje izgorelo gotovo sve, nema struje. Živi sa roditeljima i dvoje mlađe braće Sašom (15) i Emanuelom (10) na ivici egzistencije, ali je najbolja učenica u svom razredu i jedna od najboljih u školi.
Sultana svetla obraz ne samo svojoj porodici nego i svojim sunarodnicima. Lepa, skromna, pametna i ambiciozna.
– Kao mala maštala sam da budem krojačica. Obožavam da kreiram i šijem odeću. Planiram da nastavim školovanje i postanem jednog dana poznati modni kreator, sanja Sultana.
Veselovići su posle požara, koji im je progutao skoro sve što su imali, prinuđeni da žive u dva sobička, bez struje. Nema ni svoj radni sto ali to je ne sprečava da bude najbolja u razredu. Pokazuje nam torbu koju je sama kreirala i sašila. – Bila sam odlična, imala sam četvorke samo iz istorije i nemačkog jer jednostavno nisam stizala da prepišem gradivo od drugova. Sada mi je pomogao lično gradonačelnik Slobodan Kocić da naručim knjige i očekujem svakog dana da stignu.
Dok ne dobije knjige, nastaviće da na odmorima prepisuje iz udžbenika dece koja su rođena pod srećnijim okolnostima. Sultana je predsednik odeljenja, a zauzela se da pomogne i drugarici Margariti Kurtić, koja nije marila za učenje i redovno pohađanje nastave.
– Nemam čega da se stidim. Možda smo siromašni, ali nismo bolesni. Znam šta želim u životu, a svesna sam da je škola jedini način da ostvarim svoje snove.
Veselovići su za razliku od ostalih romskih porodica iz naselja do 26. oktobra ove godine, kada je izbio požar, živeli skoro solidno. Otac Dragan se razume u građevinarstvo, a po prirodi je vredan kao mrav, pa je porodici obezbeđivao hranu, ogrev, redovno je plaćao i struju. Ali, požar koji su izazvale neispravne kućne instalacije je pored pokućstva uništio i nade o pristojnom životu.
– Sve umem da radim, ali ne znam gde da nađem 500 evra za nove instalacije – priča svoju muku Dragan. Ne žali sebe, ali ne može da preboli što deci ne može da priušti bolji život.
– Kad počnu da hvale Sultanu srce mi se kida. Znam koliko bi volela da ima makar svoj pisaći sto, i znam da to zaslužuje. Veli da ne želi ničije milosrđe, ali ne može ni da sakrije svoju bespomoćnost.

Ponosni
– Dragan me je „kupio“ svojim poštenjem ali i ponosom. Nikada nije hteo da uzme ni dinar ako ga nije zaradio – kaže Igor Stajić iz Leskovca koji nas je uputio na ovu porodicu.

Izvor: Večernje novosti
(2009)