Tijana Grumić (19) još kao mala maštala je da postane paleontolog. Ljubav ka toj nauci povezala je kasnije sa arheologijom, kojom se i danas bavi u Istraživačkoj stanici Petnica. Sa trinaest godina prebrodila je zloćudni tumor na štitnoj žlezdi, što je nije omelo da postane nosilac Vukove diplome i to dva puta! U osnovnoj školi  i gimnaziji, gde je bila i đak generacije. Kao član dramskog studija, oprobala se kao glumica, reditelj, ali je i pisala dramske tekstove. Danas je student prve godine dramaturgije, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

-Sećam se da sam kao jako mala dobila jednu veliku belu enciklopediju u kojoj sam otkrila dinosauruse i tada sam rešila da želim da postanem paleontolog. Ubrzo nakon te enciklopedije otkrila sam i grčku i egipatsku mitologiju i to me strašno zainteresovalo. U drugom ili trećem razredu čula sam za Petnicu i rekla sam sebi da ću jednog dana ići tamo i već u sedmom razredu, jesam–   kaže Tijana, koja iza sebe ima već dva naučno-istraživačka samostalna rada upravo iz oblasti arheologije. Tvrdeći da se nije zainteresovala za arheologiju mnoge stvari ne bi videla i znala. Petnica za nju zauzima posebno mesto, jer je tu stekla i prijatelje za ceo život. Ali i naučila kako se pišu radovi, pronalazi i navodi literatura, radi u timu i prezentuje određeni sadržaj, što  joj je takođe bilo korisno u daljem radu i školovanju.

-Najbolje od svega vezanog za Petnicu je to da te nauči da uvek treba istraživati, učiti, raditi. A za razliku od škole tamo je sve to radi bez nekog pritiska od ocenjivanja, ispitivanja, i sl.- kaže Tijana.

Na arheološkim iskopinama susrela se i sa naučnom fotografijom, ali je ubrzo shvatila da je zanima i umetnička. Fotografisanje joj je priraslo za srce, pa se time bavi več pet godina, a imala je i svoju samostalnu izložbu. U novembru 2010. godine osvojila je četvrtu nagradu na konkursu ’’Ja volim Pazovu’’, a u avgustu 2011.  prvu na foto konkursu u okviru međunarodne nedelje mladih. Fotografije su joj bile  izlagane i na izložbama povodom Noći muzeja i drugim.

Tijana je širila spektar svojih interesovanja, uspešno ostvarivaući se u svakom od njih. Sasvim iznenada u osmom razredu suočila se sa zdravstvenim problemom. Kao trinaestogodišnjakinja u prvi mah nije mogla da poveruje da se to njoj događa , jer je kako kaže za takve stvari smatrala da se dešavaju samo u filmovima. Lekari su konstatovali tumor na štitnoj žlezdi, koji je i 2009. otklonjen, nakon čega su usledile i terapije. Uz veliku podršku svoje porodice i energiju koju nosi u sebi, zdravstveni problem bio je samo jedna od prolaznih stanica u njenom životu.

To potvrđuju i činjenice da je pored toga uspešno završila osnovnu školu ’’Boško Palkovljević Pinki’’ kao nosilac Vukove diplome, a potom i gimnaziju ’’Branko Radičević’’ u Staroj Pazovi, gde je ujedno bila i đak generacije.

– Verujem da treba misliti pozitivno, ceniti prijatelje, raditi stvari koje te čine srećnim, ukoliko to ne podrazumeva povređivanje nekog drugog , smejati se-  kaže Tijana.

Pitali bi ste se koliko je to energije u jednom mladom čoveku. A onda vam otkrije i neka nova polja kroz koja, takođe uspešno iskazuje svoju kreativnost i ideje.

U drugoj godini srednje škole postala je član dramske sekcije gimnazije, u okviru koje se bavila glumom, režijom i pisanjem dramskih tekstova. 2011. radila je na adaptaciji teksta po knjizi Džona Bojda ’Dečak u prugastoj pidžami’’, za istoimenu predstavu. Tu je bila saradnik u režiji, ali i nosilac glavne uloge. Naredne godine napisala je i režirala predstavu ’’Na usni mog đeda cigara zavijena’’, sa kojom su se u februaru 2012. predstavili na Bijenalu u okviru karnevala mladih u Veneciji.  Učestvovali su i na srednjoškolskom pozorju u Kragujevcu i Novom Sadu, gde je osvojila  nagradu za najbolji originalan dramski tekst.

Iako se gotovo slučajno upustila u rad dramskog studija, ljubav prema pozorištu uvek je bila prisutna. Tako se opredelila za studije dramaturgije, koje je i upisala 2012. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U međuvremenu uspela je da osvoji i treće mesto na takmičenju u besedništvu ’’Besede u Zoranovu čast’’, početkom 2012. godine.

Tijana je do odlaska na studije živela u Staroj Pazovi sa roditeljima i mlađom sestrom. Brzo se prilagodila, zadovoljna je izborom koji je napravila i uživa u studijama dramaturgije. –  Danas na FDU kada pomislim da mi nedostaje arheologija, shvatim da je to opet nekako sve povezano… Uvek sam volela antiku, a antičko pozorište i antičke tragedije su nešto neizostavno u istoriji pozorišta, što opeti ma veze sa arheologijom, tako da u svemu pokušavam da nađem neku povezanost i ne zaboravim na sve stvari koje volim.- kaže Tijana.

Tamara Jakovljević (2013.).