Nezaposlena Nišlijka bori se za tri ćerke i dva sina, odlične đake koji jedva imaju za hranu
Mnogi bi odavno odustali. Nišlijka Violeta Dimitrijević (41), samohrana majka sa čak petoro dece nije. Snežana (17), Anđela i Aleksandar, blizanci od sedam godina,Jovana (6), Nemanja (5) odrastaju uz mnoga odricanja, ali Violeta ne želi da se predaje. Njen i život njene dece – pravi je podvig.
Na skromnom spratu kuće u naselju Ratko Jović na dalekoj periferiji Niša, toplo je samo tokom leta. Zimi prokišnjava suteren, a novca za drva ima tek kada se uzajmi. Kada je prazna peć, onda su troškovi za struju nepodnošljivi.
Udruženje samohranih majki donosi polovnu odeću, pa se dečica obuku kada zatreba. Stigle ponekad i hrana. Udruženje Sretenje donelo je u prazan Violetin dom ulje, šećer, brašno, mleko, prašak… Deca su navalila, najpre na slatkiše. Žarko Martinović iz ovog udruženja poziva sve humane ljude da pripomognu samohranoj majci i deci.
– Po struci sam livac, pokušavala sam da se zaposlim ne znam ni sama koliko puta – priča Violeta. – Ali, kada bi i bilo posla, da radim ne bih mogla jer deca, pre svega ona najmlađa, traže stalnu brigu. Treba da se skuva, opere, počešlja, pomogne za školu.
Jedina sreća majci je to što su deca odlični đaci. Slušaju majku, vredni su. Kako, ni sama ne znaju. Vole da uče. Najstarija Snežana odličan je učenik trećeg razreda Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu. Ipak, kada se ćerka isprati u školu i učenički dom gde živi, ostane muka u srcu i prazan novčanik.
– Samo za kartu u jednom pravcu treba 1.000 dinara – računa ova samohrana majka. – Dom košta 4.000 dinara. U školi joj mnogo pomažu, jer je bolešljiva. Muči je pritisak.
Violeta prima alimentaciju od bivšeg supruga 25.000 dinara. Od avgusta stiže i dečiji dodatak od 10.000 dinara, što je daleko od dovoljnog. Priča kroz suze o patnji za preživljavanje, ali, kaže, nije zažalila što je rađala.
– Znamo da nema. Meni ništa ne treba – kaže malena Anđela. – Sviđa mi se u školi. Družim se, učim …
(Izvor: Novosti, sepetembar 2011)