Natprosečno talentovani slepi 10-godišnjak iz Prokuplja ne prestaje da zapanjuje muzički svet.

Natprosečno muzički talentovan Vojislav Stojković, desetogodišnjak iz Prokuplja, slep od rođenja, uskoro će se osim dirkama klavira posvetiti i sticanju znanja iz drugih oblasti. Naime, ovaj dečak, koji je stekao nadimak “Mocart iz Prokuplja”, jer je sa šest godina besprekorno svirao dela poznatog muzičkog genija, upisao je Osnovnu školu “Ratko Pavlović Ćićko”. U vidu “inkluzivne nastave” od septembra će pohađati prvi razred.

– Iako je rođen potpuno slep, naš Voja je odmalena pokazivao izuzetno zanimanje za muziku. Valjda zato što je slušao starije sestre Minu (16) i Sanju (23), koje su pohađale muzičku školu. Znao je danima da sedi pored klavira i upija njihovo muziciranje. Potom bi bez greške ponavljao odslušani repertoar – objašnjavaju Vojini roditelji.

Da je njegovo sviranje izvanredno, uvideli su i stručnjaci. Mali je “upijao” sve što mu govore ukućani, pre svega sestra bliznakinja Jelena. Voja je uglavnom ostajao u sferi muzike dok ga druge oblasti nisu zanimale. Zato je velika novost polazak u pravu školu.

“Mocart iz Prokuplja” je još kao trogodišnjak zapanjio svet. Posle novinskih tekstova, u kojima je pisano da nepogrešivo svira dela genija iz Salcburga, kao i dela drugih velikih kompozitora, iako ne vidi dirke na klaviru, niti note, muzički pedagozi iz Beča insistirali su da ga uključe u poseban program. Jer, mali Voja osim kroz muziku, slabo komunicira sa okolinom.

– Radosni smo zbog upisa u školu, ali malo i strepimo, kao i svi roditelji – kažu mama Dušanka i tata Žarko. – Bez obzira na sve probleme, Voja nam je do sada uvek bio prioritet. Zato brinemo hoće li se i kako uklopiti u školsku sredinu.

Roditelji se proteklih godina nisu predavali već su malenog dečaka vodili na mnogobrojne preglede, ali i u specijalne škole. Iako su muzički stručnjaci insistirali na razvoju njegovog talenta, oni su zaključili da bi za Voju to bilo preveliko opterećenje. Pogotovo što bi bio odvojen od porodice.

– Zato smo odlučili da bude “običan” dečak i razvija se kao i njegovi vršnjaci, bez obzira na svoju posebnost. Te škole mu ne bi omogućile opšte obrazovanje. Nadam se da će učiteljica znati da objasni đacima da Voja nije manje dobar od drugih ako ne vidi – priča Dušanka.

(Izvor: Novosti, jul 2010)