Kratka biografija:
Rođen je u 1. marta 1950. godine u selu Jasikovica kod Trstenika. Po obrazovanju je profesor ruskog jezika i predavao je par godina u školi. Novinarsku karijeru je počeo u Vrnjačkim novinama, zatim je radio kao glavni urednik Radija Vrnjačke Banje, onda prelazi u Radio Beograd, i posle toga na televiziju. Poslednjih godina vodi emisiju na Prvom programu RTS-a „Žikina šarenica“.
Prvo roditelji, majka Stanka i otac Mališa. U ranom detinjstvu bio sam vrlo privržen ocu. Bio mi je inpiracija, budio u meni želju da sanjam.Obožavao sam njegov smisao za realno sagledavanje života i lakoću uživanja bogom date čarolije koja se zove život. Da se razumemo, moji roditelji su u pravom smislu bili seljaci, posvećeni odgajanju dece, imam i setru Vericu, svakodnevnoj borbi za opstanak, a to je na njivi, u vinogradu, šljiviku, kuhinji, u seoskom ambijentu bio svakodnevni podvig.
Otac me je naučio lakoći trošenja jedinog života, na tenane, pomalo i uživanju, ali i maksimalnom davanju u svakom trenutku. Životna deviza po kojoj funcionišem – ovaj dan je jedinstven u životu. Učini najviše. Sutra je novi dan.
Uživao sam u lakoći prenošenja veština kojima me je otac podučavao. Oranje, kopanje i svi poslovi u kući. I radost na završetku dana. Obavljen je dobroposao. Treba to oradovati pesmom. Često se to dešavalo. Vraćali smo se iz polja sa napornog rada. Odmor i rekeracija je bila pesma. Voleo je da zapeva. To me je uvek radovalo. Često bih se pridružio.
Kada je trebalo odlučiti da li ću diplomirati na univerzitetu zvanom selo ili krenuti u svet na scenu je stupila majka Stanka. Nije za mene želela težak život seoskog domaćina. Ona je to stoički nosila, nije se žalila, ali je čvrsto odlučila. Ti Živorade nećeš ponoviti našu priču, rekla mi je. Bez obzira na očevo protivljenje, krišom me je u ranu zoru ispratila u svet. Bila je vizionar i sigurna da ću ostvariti njene snove.
Pokušao sam to poverenje da vratim sada. Nastojim da se ognjište na kom sam osetio snagu radosti života ima vatre, da se ne ugasi.
To im dugujem. To hrani i brani moju radost i sećanje na moje heroje detinstva – majku i oca.
Teško je to u ovim smutnim vremenima definisati. Nekako su nam se i deca pobrkala. Životni kompasi čudno funcionišu. Magnetni polovi počeli da šetaju. Međutim, poslednje vesti nekih analiza i statistika bude nadu. Sve češće su ljudi od dela i pera uzori mladima. Verujem da je najgore prošlo i da se polako svi vraćamo u normalu, ma šta to bilo.
Nisam od onih koji smatraju da heroj može biti samo onaj ko život uloži u ostvarivanje ideala, mada poštujem i cenim tu žrtvu o nekim vremenima. Danas mislim da je prava definicija heroja rad, učenje i sve ono što može da krasi mladog čoveka. Ukratko –znanje. To je sila, to je moć.
Ne poznajem ga lično, ali za mene je na prvom mestu. Novak Đoković. Mlad, ambiciozan, pametan, pronicljiv, neustrašiv i zna ko je i odakle je u svakom trenutku. Ako se vratimo malo u prošlost – šta mislite za Vuka Stefanovića Karadžića, Nikolu Teslu, Mihajla Pupina
Danas je vreme da se heroji istaknu znanjem i samosvešću. Šta ti vredi imanje, ako ga ne podupire znanje, šta ti vredi sila i moć, ako ne znaš ko si. Heroji moraju čvrsto da stoje na svojoj rodnoj grudi. Sve ostalo je varka.
Čini mi se da mi sugerišete tačan odgovor. I sami znate da mnogi mediji danas, nažalost, promovišu kao vrednosti sve ono što nikad nije imalo neku težinu. U neznanju je velika i opasna snaga.Veća od energije koju može da oslobodi nuklearna energija.I tako je pogubna.Tu dođe kraj. Da bi bilo sve na svommestu ogledalo moramo okrenuti.
Još uvek nemam definiciju, ali ni utaban put. I heroji prolaze stazom iskušenja. Ima I krivudanja. I Drina je kriva, ali moćna I čista. Bar mi se čini. Nekato bude putokaz. Znanje, snaga I poštenje. Dovoljno za modernog heroja.
Nikako. A nekako i naš mentalitet je tako naštelovan. Najčeće prave među namane prepoznajemo. Tek kad nam neko drugi na njih ukaže probudimo se ili shvatimo.
Ako ćemo pravo – ne znam.
Jesu. Kao putokaz. Mada, mi u Srbiji, umemo često putokaze da okrenemo u suprotnom smeru. Ponekad se takvih pobuda bojim.
Heroj – to je Slobodan čovek. A slobodni ste onoliko koliko možete da pokrenete točak života. Svaki đak ima zadatak da nadmaši učitelja. To je formula za stvaranje budućnosti.