Vanja Udovičić odgovara na pitanja ko su njegovi heroji, šta za njega znaci reč heroj, kako postati i ostati heroj i mnoga druga.

Kratka biografija:
Rođen je 12. septembra 1982. godine u Beogradu. Profesionalni je vaterpolista i bivši reprezentativac. Sa reprezentacijom je osvojio 2 zlatne, jednu srebrnu i 2 bronzane medalje na svetskim takmicenjima. Svoju karijeru je započeo u Partizanu, a igrao je i u Jadran-u Nautico Posilipo-u, Pro Recco-u, a trenutno igra za HAVK Mladost.

1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

Svi dečaci su tokom svojih godina odrastanja impresionirani likovima iz crtanih filmova, čudesnim stvorenjima iz mašte, herojima mitologije i bajki. Naravno da sam u svom detinjstvu prošao i tu fazu, kada su Herkules, Ahil ili vitezovi Okruglog stola bili zadivljujući gorostasi, međutim čim sam počeo da se bavim sportom, video sam svoje uzore u starijim vaterpolistima koji su zaista pravili herojske sportske podvige o kojima sam sanjao.

2.Šta je za vas danas definicija heroja?

Heroj je onaj čovek, koji se ističe hrabrošću i pravednošću i ima snage i energije da se mentalno i fizički nosi sa svim izazovima koje nam život nameće. Zato smatram da heroj može biti normalan, običan čovek, koji živi u svojoj anonimnosti i svojoj porodici i prijateljima predstavlja oslonac i sigurnost. Čovek koji zna odgovor na pitanja života, koji i kada strahuje od neizvesnosti, hrabro se suočava sa izazovom.

3. Ko je za vas heroj za sva vremena?

U skladu sa mojim predhodnim odgovorom, siguran sam da postoje mnogi heroji koje istorija nikada nije zabeležila. Za mene lično, to su moji roditelji.

4. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

Poznajem. To su osobe iz mog najužeg okruženja koje su tu za mene, na koje mogu da se oslonim i koje znam da me podržavaju u svakom koraku mog života. Prvenstveno mislim na roditelje, koji su zaslužni junaci za sve što postajemo i jesmo u životu.
Viteško doba je stvar istorije, i dvoboji nisu presudan kriterijum da se neko vine u herojstvo – danas su presudne životne stvari, kao objektivni elementi naše svakodnevice.

5. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

Da bude racionalan da donese važnu odluku, emotivan kada treba da bude saosećajan, pravedan i kada je teško, beskompromisan kada treba da sprovede ispravnu odluku u delo.

6. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Definitivno nisu. Smatram da se trivijalnim stvarima pruža mnogo medijskog prostora, vrednosti koje se plasiraju su iskvarene, previše je kiča, vulgarnosti i agresije. Heroj mukotrpnim trudom i žrtvovanjem zavređuje svoju titulu, a danas se omladina uči da se sve može steći lako, bez truda, i sa malo lobiranja i sreće. Siguran sam da bajke nisu slučajno izmišljene, gde deca nauče jasnu razliku izmeđudobra i zla, poštenja i nepoštenja, hrabrosti i kukavičluka, mudrosti i lukavosti…čini mi se da je to nekako sve zaboravljeno, ili bar stavljeno po strani.

7. Kako postati i ostati heroj?

Heroj poseduje osobine koje su pre svega humane, pa onda mislim da herojstvo nije cilj, već posledica načina života i ponašanja. Verujem da se tako postaje…a ostaje se ukoliko se živi dosledno svojim herojskim vrednostima i načelima. Osim toga, heroj se digne posle svakog pada – to je simbol njegove snage i istrajnosti.

8. Šta znači živeti životom heroja?

Znači živeti svakodnevni život verujući u svoje ideale. Svaki čovek je heroj, jer se njegova hrabrost ne meri samo kada je pitanje života i smrti, već se neki ljudi prikažu u herojskom svetlu i više puta u toku samo jednog dana. Savremeni, kao i antički  heroj, često će se žrtvovati za dobro drugih.

9. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Zavisi ko su naši heroji. Kao što sam rekao, mislim da su istorijski heroji pomalo zaboravljeni, osim što ih povremeno gledamo u filmskim blokbasterima. Kada je reč o herojima današnjice, mislim da je to individualna i privatna stvar.

10. Da li ste vi bili nečiji heroj?

Nadam se da jesam – ne u pretencioznom smislu, već u ovom životnom , svakodnevnom. Kada je reč o mojoj profesiji, voleo bih da sam mladim sportistima više uzor, nego heroj. Profesionalni sport nosi puno antičkih herojskih elemenata – život koji je pun odricanja zarad postizanja velikih sportskih uspeha i podviga.

11. Da li su nam potrebni heroji?

Potrebni su nam više kao personifikacija nekih pravih vrednosti. Heroj kao lik kome možemo pridodati osobine koje treba da budu svete, kriterijume po kojima možemo meriti svoje postupke, savest koja nas nekada opominje…

12. Vaša poruka junacima sajta Moj heroj

Želim da sledite svoje snove i da ne skrećete sa tog puta.