Kratka biografija:
Rođena 13.02.1981. u Beogradu. Završila FDU, odsek za dramaturgiju u Beogradu. Radila kao dramaturškinja u Narodnom pozorištu u Beogradu od 2007-2010. i na mnogobrojnim projektima. Članica projekta Nova drama. Izvedene drame: ESCape, Ler, Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skociđevojka, Možda smo mi Miki Maus, Čudne ljubavi. Nagrade: Borislav Mihajlović Mihiz za dramsko stvaralaštvo, Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu, nagrada konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst „Možda smo mi Miki Maus“ 2007. i dobitnica Sterijine nagrade za najbolji dramski tekst „Pomorandzina kora“ 2010.
1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?
Sećam se samo jedne Indire, izbeglice iz Bosne, sa kojom sam se družila devedesetih. I pored svih provokacija koje je svakodnevno doživljavala uvek je bila bistra, vedra i namejana. Uvek je govorila: pusti ih, neka ih, šta nas briga, mi se lepo igramo.
2. Šta je za vas danas definicija heroja?
Bob Dilan je rekao: »heroj je onaj ko razume odgovornost koju donosi njegova sloboda« a ta odgovornost pre svega počiva na sopstvenom oslobađanju.
3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?
Za mene su heroji uvek bili oni koji prolaze neprimetno i svakodnevno rade na svojim malim »herojskim podvizima«. Neko može danas biti heroj a sutra nešto sasvim drugo, tako da sam se trudila da se ne identifikujem sa tim terminom, niti sa nekom konkretnom osobom. Herojstvo se krije u malim svakodnevnim činovima, izjavama i pogledima.
4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?
Da sme (da uradi/izjavi) ono što drugi ne sme i da se ne plaši posledica, a da to što sme podrazumeva neku vrstu izuzimanja iz sistema radi preobražaja u korist opšteg dobra. Nešto kao tri musketara.
5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?
Herojstvo je kao i sve ostalo vrlo relativna stvar i teži da se zapati na raznim mestima i u raznim oblicima. Heroj će teško biti prepoznat u »neherojskom« svetu tako da se u medijima često nalaze pogodne mitologizacije za laku identifikaciju. Primamljivost je u prividnoj lakoći postojanja uz parolu: oni su naši heroji a mi ćemo bezbedno sedeti ispred televizora i pratiti svaki njihov potez. Ako herojstvo ne inspiriše herojstvo, već prijatnu pasivnost, ono to ni nije.
6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?
Nikada ne shvatiti sebe ni druge suviše ozbiljno i stalno preispitivati sopstvenu poziciju u svetu punom preobražaja.
7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?
Ko kaže da o herojima treba da se vodi računa?
8. Da li ste vi bili nečiji heroj?
Ne znam niti bih želela da znam.
9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?
Potrebna su herojstva a ne heroji. Potrebno je preći sa misli na reči a sa reči na dela.
10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?
Nikada ne možemo imati predstavu celovitosti, jer je naša svest suviše uska – vidimo samo bleskove postojanja. To uvek izgleda kao da gledamo kroz prorez tako da vidimo samo određeni trenutak, a sve ostalo je u tami – čega u tom momentu nismo svesni. Oblastnesvesnog je ogromna i uvek kontinuirana, dok je oblast svesti ograničeno polje kratkovečnih predstava. To je rekao Jung. Heroj.