Najmlađi pilot MIG-a rekao je svojoj majci: „Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.“

Major Zoran Radosavljević poginuo je trećeg dana NATO agresije na bivšu SRJ 26. marta 1999. godine, u vazdušnoj borbi sa brojčano i tehnički znatno nadmoćnijim neprijateljem.
Njegov avion MIG -29. prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice. ali su olupina i telo pronađeni nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine.
Sa njim je te večeri oboren i major Slobodan Perić koji se spasio iskakanjem.
Radosavljević, pilot VJ i strastveni jedriličar, rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini.
Otac mu je bio vojnik, oficir Jugoslovenske narodne armije i porodica se stalno nekud selila. Skrasili su se u Beogradu taman da se Zoran tu, u osnovnoj školi „Starina Novak“, upiše u prvi razred.
– Bio je obično dete, ako takva deca uopšte postoje – kaže njegova majka Radojka. – Vragolast i druželjubiv, a poslušan i savestan. Ponekad bi zbunjivala njegova predanost školi.
Posle se upisao u vojnu gimnaziju, pa u Vazduhoplovnu akademiju. Bio je briljantan student. Onda Mostar, pa Zadar i, konačno, skrasio se u Beogradu. Magistrirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i postao jedan od vodećih stručnjaka u našoj zemlji iz oblasti satelitske navigacije. Te 199. godine pripremao je doktorat i bio u stalnoj vezi sa svojim mentorima.
Bio je najmlađi pilot kod nas na avionu MIG-29.
Telo pilota Zorana Radosavljevića, koji je poginuo u borbama s avionima NATO, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, nadomak Bijeljine. Zahvaljući tim dečacima od 16 i 17 godina, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.
– Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot – pričala je kasnije Zoranova majka, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće. Dan pre pogibije odnela mu je, kaže, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.
– Mama, moram – rekao je tada Zoran majci. – Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.
Pilot Zoran Radosavljević posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen ukazom svog komandanta. Medalja za hrabrost dobijena u ratu je neuporedivo blistavija od one što se dobija u mirnim vremenima. Još je sjajnija ako je dodeljena posmrtno. Glavna ulica u Batajnici danas ponosno nosi ime Majora Zorana Radosavljevića.

M.H.
(2008)