Kratka biografija:

Rođen u  Beogradu 1979. Godine. Od 1996. godine radi za RTS, gde je danas na poziciji glavnog reditelja. Režirao je desetine koncerata, direktnih prenosa, šou programa, muzičkih i zabavnih serijala, muzičkih festivala i festivalskih emisija, spotova, tv filmova i dve igrane serije. Autor nekoliko tv emisija. Na nekolicini projekata pisao je scenarije ili bio kreativni konsultant. Bavi se i pedagoškim radom. Dobitnik je godišnje nagrade produkcije RTS-a za 2005. godinu i godišnje nagrade RTS-a za 2007. godinu. Serija Zaboravljeni umovi Srbije čiji je Stanojlović reditelj i koscenarista, dobitnik je Vukove nagrade za kulturu za 2008. godinu. U slobodno vreme se bavi muzikom i pisanjem.

1. Ko su bili heroji Vašeg detinjstva i mladosti?

Moja prva detinja fascinacija herojima, bila je bliskost sa svetom Asteriksa i Obeliksa. Taj stip sam tek kasnije shvatio kao metaforu i poruku, da ni jedna grupa istomišljenika nije mala ako je složna, te da svaka borba ima smisla ako se ima uz koga boriti. Heroji mog detinjstva bili su borci za pravo mašte, dečak Bastijan iz romana Beskarajna priča, i sam Mali princ. Heroji moje mladosti postali su i heroji mog života, jer sam se tada trudio da brzo odrastem. Tako sam i preskočio pubertet sa urbanim herojima pop kulture. Nekako neočekivano rano sam se divio Sokratu, despotu Stefanu Lazareviću, majoru Milanu Tepiću, pilotu Milenku Pavloviću. Što se herojstva u savremenom dobu tiče, mišljenja sam da su tradicionalni heroji prestali da žive nakon Drugog svetskog rata, a zamenili su ih nekakvi dendiji. To su urbani borci za globalni smisao, svetski simboli borbe za ideale, u svetu  bez ideala. U toj spoznaji postao mi je blizak Ernesto Če Gevara, moderni intelektualni ratnik, utopistički simbol slobode i pravde.

2. Šta je za Vas danas definicija heroja?

U sva vremena kao i danas sve počinje od hrabrosti, ali hrabrost je osobina ličnosti. Iz hrabrosti se ide ka junaštvu. Junak je tako biće koje bez straha ide na bajonete gotovo nesvestan straha i posledica. Heroj zato jeste emotivno, svesno i racionalno biće, premda to može biti i kolektivni čin, koji sa strahom i anticipacijom posledica, izabira stradanje, zarad višeg cilja. Za početak, herojev lik morao bi biti u direktnoj vezi sa delom, a heroja u tom činu promovišu ljudi sami. Heroji se suštinski spontano slave a potom dobijaju administrativnu vrednost. Heroji dolaze iz sveta ljudi, a ne retko odlaze sa ovog sveta kao sveci. Herojstvo je junaštvo potvrđeno duhom. Junaštvo je braniti sebe i druge od drugih. U herojstvu je pored toga pridodato i čojstvo, što znači braniti i druge od sebe. S obzirom na moju teocentričnost, verujem da je herojstvo postojalo i pre Hrista ali tvrdim da je njime dobilo i duhovni legitimitet. Herojstvo je stradanje sa izborom, bez obzira na koji nivo i težinu stradanja se odnosi.

3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: „To je moj heroj“ i zašto?

U našem narodu postoji istorijom nasleđena misao da se u heroje upisuju samo oni koji nisu živi, a najviše poena na rang listi  dobijaju oni koji su pri tom tragično okončali svoj život. Teško je valjda priznati da poznaješ nekog ko je aktuelni, živ heroj, prisutan u javnosti. Naš narod bi i takvom našao nekakvu manu. O pokojniku sve najlepše, pa se smrću kvalifikuješ da te slave. Valjda je to nešto u nas što nas čini narodom, koji više voli mitove i legende nego stvarnost. Do duše ja to i razumem, u našim mitskoj prošlosti i burnoj istoriji sve vrvi od velikih ljudi i njihovih dela, puno je pravih i velikih primera života i istrajavanja ka višem cilju. U aktuelnoj stvarnosti teško da ima takvih primera. Nama heroji predstavljaju metafore na koje se ugledamo i koje slavimo bez obzira na samu prirodu života tih ljudi. To je u neku ruku dobro, jer mi i dalje kolektivno nesvesno tragamo za nečim savršenim, uzvišenim, bezgrešnim i samim tim nerealnim za ovaj svet. Zapravo iza toga se krije potraga za smislom, odnosno potraga za Bogom. Mi i dalje verujemo u nešto više i idealno iako to malo konkretno ispovedamo ili primenjuemo. Zato mislim da je jedini konkretan heroj koga bih smeo poznavati jeste sam moj narod i oni koji sa njim dele sudbinu ovih prostora. Naručito oni sa Kosova. U Srbiji prednjače heroine, to su sve naše prošle, sadašnje i buduće Majke. Na njihovom rađanju, vaspitanju i ljubavi počiva i sudbina ovog naroda.

4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

U savremenoj današnjici primat imaju idoli, ličnosti i likovi koji su proglašeni važnima i izabrani kao individualni izbori bez obzira na osobene vrline i javni kvalitet. Heroji su sa druge strane, ličnosti i likovi sa univerzalnim i svevremenskim znakom kvaliteta!

5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Ovo je vreme antiheroja. Vreme loših primera. Danas prosto nije popularano živeti vrlinama. Ovo vreme širokih sloboda i mogućnosti tretira kvalitet duše kao lični izbor, a ne preporuku. Mediji su prenosioci svih opcija ali ne i selekcija najboljih primera i uzvišenih poruka. Danas nije ni kul, ni vrh ni ekstra, biti dobar i pošten, iskren i vaspitan, nežan i odan…Danas je prosto sve dostupno i moguće, samo treba izabrati sopstvenu osobinu sa rafa životnog super marketa. Sve u cilju da se život što lakše proživi, bez obzira na posledice te lakoće. Na žalost, danas bez medija prosto niko ne bi ni znao da se dogodio bilo koji herojski čin!

6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

Ne postoji škola za život, ni obuka za heroje. Niko od nas ne zna kada će se i da li naći na životnom kastingu za heroje. Ne pokušavajte da budete heroj kod kuće, to rade samo profesionalci! Zaista, sujetno je na herojstvo samog sebe pozivati. Heroji moraju biti izabrani i pozvani. Svaka hrabrost i potonje junaštvo koja nije ovaploćeno duhovnim smislom može ličiti na samodestrukciju. U ovom dobu potrebno je marketirati herojske vrednosti! Krenimo od toga da svi budemo port paroli herojskih dela. Sa druge strane ako bi želeli da se osećate kao heroj, pustite sebi mogućnost da volite svoje bližnje i da se ne stidite te ljubavi, a da od nje živite i budete spremni da sa njom i umrete.

7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Ne vodima računa o sebi samima. Imati u svesti o ljudima koji su nas svojim delima zadužili i trasirali istorijski i mentalitetski kod u nama treba da bude deo svakodnevne duhovne higijene. To je kao kada ne bi znali kako vam se zove deda ili baba. Mi hodamo ulicama koji su nekada bile nalivene krvlju predaka i prolazimo pored zdanja u kome je neko velik stvarao svoja najveća dela. Gde god da se okrenemo heroji su oko nas. Ko zna, možda smo tako prošli ili prenebregli nekog budućeg heroja. Ne živimo sami na pustom ostrvu i heroji su naša svakodnevnica. Treba da budemo ponosni na to!

8. Da li ste Vi bili nečiji heroj?

To ćemo znati za par desetina godina, kada me putem video linka budete spojili sa mojim domom u onom svetu. Trudiću se da budem heroj svojoj budućoj deci. Za mene lična i društvena biografija i biološka i socijalna egzistencija uvek idu zajedno. Moraš da živih i opstaješ, a opet da budeš primer i uzor. Ne zaboravimo da Heroji nužno moraju biti ljudi, a ne neka druga živa bića. Lično bih voleo da me Bog pozove na nekakav herojizam, moje je da se prijavim na konkurs.

9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Danas su potrebni super heroji! Neophodni su oni koji nam služe kao primer. Fale nam ljudi na koje bi se ugledali. Trebaju nam osobe za divljenje! Mislim da nam je svima na svetu više nego ikada porebniji Bog, on nesumljivo mora biti naš najveći heroj, naš super heroj, jer sve se na kraju svodi i u mitu i u istoriji i u životu među ljudima i kod heroja na borbu dobra i zla. Nisam siguran za koga svet u toj utakmici sada navija. Preporučujem tim dobrih!

10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

Hrabro je voleti! Junački je umreti zbog ljubavi ! Herojski je živeti za ljubav !