Njegova Ekselencija, Tsunozaki Toshio, ambasador Japana, dao je intervju za Moj Heroj u kome govori o svom shvatanju reči heroj, o herojima svoje mladosti, ali i o velikoj pomoci i brojnim donacijama koje je njegova zemlja dala Srbiji.

1. Vlada Japana, od 1999. godine do danas, donirala je Srbiji oko 200 miliona evra, za realizaciju 120 projekata.Koji su motivi Vaše zemlje za pomoć Srbiji?
   Kada su u pitanju resursi i hrana, Japan zavisi od drugih zemalja, ali izvozi puno proizvedenih dobara. Na tome se zasniva japanska ekonomija. Uvozimo sirovine i hranu, a zaradu ostvarujemo izvozom gotovih proizvoda. Stoga, kada je svetska situacija nestabilna i dolazi do smanjenja trgovine, naša ekonomska situacija je problematična. Zato možemo reći da su mir i prosperitet u Japanu u tesnoj vezi sa mirom i prosperitetom u svetu. Drugim rečima, ako se svet razvija, japanski prosperitet je zagarantovan. Možda ćete reći da je Srbija daleko od Japana, ali u današnjem globalizovanom svetu i stvari koje se dešavaju u nekoj udaljenoj zemlji utiču na sopstvenu sredinu. Dobar primer je nedavna „grčka kriza“. Japanska ekonomija je takođe bila pogođena ovom krizom, zato što je međuzavisnost zemalja u svetu veoma jaka. Ukoliko želimo da obezbedimo prosperitet Japana, treba da pomažemo drugima. Osim toga, imamo drugu ili treću najjaču ekonomiju u svetu, pa osećamo da je naša odgovornost da doprinesemo opštem miru i napretku. A tako, istovremeno, obezbeđujemo svoj mir i prosperitet. Zato Japan pomaže zemljama u razvoju i tranziciji, među kojima se nalazi i Srbija. A mislim da postoji i poseban razlog zašto Japan treba da vam pomogne. Znamo da je Srbija mnogo propatila tokom sankcija Ujedinjenih nacija devedesetih, da su infrastruktura i mnoge fabrike oštećene za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Stoga, Srbija je imala daleko teži put ka ekonomskom oporavku i demokratiji nego ostale zemlje u regionu, pa smo smatrali da je naša odgovornost da pomognemo i doniramo 200 miliona evra.
2. Koje su vrste projekti realizovani ovim novcem?
   Postoje mnogi projekti, ali mislim da je najpoznatiji doniranje tzv. „japanaca“ 2001. godine. Ako prošetate Beogradom,videćete mnogo žutih autobusa, poklon naše zemlje. Ne samo da smo donirali 93 autobusa gradu Beogradu, u vrednosti oko 70 miliona evra, već smo preneli i svoje navike kada je u pitanju održavanja čistoće. Pokazalo se da je to veoma uspešno, pošto su ti autobusi bili daleko čistiji od ostalih. Takođe, u Beogradu smo realizovali projekat poboljšanja vodovoda i donirali opremu za Narodno pozorište. Ove godine sam potpisao sa ministrom zdravlja, gospodinom Milosavljevićem, ugovor o donaciji mamografa i propratne opreme za 39 bolnica u Srbiji. Nadam se da će ova donacija doprineti ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju raka dojke. Realizovali smo i Program donacija za osnovne potrebe. To su mali projekti, ali smo preko njih u direktnom kontaktu sa lokalnim opštinama i nevladinim organizacijama, a možemo ih veoma brzo ostvariti. Za sada smo realizovali 121 projekat širom Srbije: donirali smo ambulantna vozila i medicinsku opremu bolnicama, opremili osnovne škole, u nekim krajevima poklonili kamione za odnošenje smeća i drugu komunalnu opremu. Stoga mislim da su naše donacije doprinele poboljšanju života ljudi u Srbiji.
3. Kako ocenjujete efekte ove pomoći?
   Kao što znate, novac za donacije potiče, naravno, od japanskih poreskih obveznika, a naša vlada je svesna da su oni veoma zaineresovani da se ta sredstva efikasno upotrebljavaju. Iz tog razloga, naša ambasada je napravila regionalni ogranak JICA – Japanske internacionalne korporativne agencije, koja realizuje i nadgleda različite projekte u Srbiji. Za sada mogu reći, sa velikim zadovoljstvom, da se naše donacije, generalno, efikasno koriste. Tako medicinska oprema koju smo uručili bolnicama i zdravstvenim ustanovama, doprinosi podizanju nivoa zdravstvene zaštite u tim regionima.
4. Hoće li pomoć Srbiji biti nastavljena, i na koji način?
   Doniranje mamografa, kojesam spomenuo, jedan je od budućih projekata. Potpisao sam ugovor sa ministrom zdravlja, ali to još nije realizovano. Verujem da će za nekoliko meseci mamografi biti distribuirani u bolnice i zdravstvene institucije širom Srbije. Moram da napomenem da je nivo srpske ekonomije sada viši nego pre desetak godina, tako da je daleko teže ostvariti program bespovratne pomoći. Zbog toga preusmeravamo buduće projekte ka pozajmicama u jenima. Time možemo da realizujemo veće projekte, u vrednosti nekoliko stotina miliona evra. Naravno, ta sredstva moraće da se vrate, ali su uslovi veoma povoljni. Sada razmatramo sa srpskom Vladom koje projekte bismo mogli da realizujemo pomoću ovih zajmova. Sigurno je i da ćemo nastaviti tehničku saradnju preko JICA-e i Programa donacija za osnovne potrebe.
5. Ko su bili heroji Vašeg detinjstva i mladosti?
   Kada sam bio dete, mange su bile veoma popularne. Heroji ovih knjiga su u to vreme bili robot dečak Atom i Broj 28. Oni nisu bili ljudska bića, već roboti, ali su branili istinu i pravičnost.
6. Šta je za Vas danas definicija heroja?
   Kao prvo, hteo bih da napravim distinkciju između heroja (hiiro) i hrabrih ljudi (yuusha). Hrabar čovek je onaj koji je savladao neku veliku prepreku u životu, ili je postigao nešto od velikog značaja. Heroj je čovek koji je opšte poznat i svi ga smatraju hrabrim čovekom.
7. Ko je za Vas heroj za sva vremena?
   U kontekstu heroja, uvek pomislim na Kurosavin film „Sedam samuraja“, jer su ti samuraji branili bespomoćnefarmere od ugnjetavanja feudalnih gospodara. Za mene, tih sedam samuraja su heroji za sva vremena.
8. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete to je moj heroj, i zašto?

U istoriji se mogu naći mnogi heroji, a u svakodnevnom životu postoje mnogi hrabri ljudi. Na primer, u Tokiju se dešava da devojke u metrou dođu u situaciju da ih muškarci uznemiravaju ili im prete. Često se tada pojavi neko ko im pomogne. Takva osoba je hrabra. Takođe, nedavno je jedna žena pala na šine par minuta pre dolaska voza, a dva mladića su skočila i pomogla joj. To je istinita priča. U današnjem svetu ima mnogo hrabrih ljudi. Ali, heroj je osoba koja je opštepriznata kao hrabra i takvih ima puno u istoriji svake nacije. Recimo, u Japanu je to Sakamoto Ryouma, koji je živeo u 18. veku i o čijem životu se sada emituje serija na japanskoj televiziji. A u Srbiji su to možda junaci iz 14. veka, učesnici bitke na Kosovu polju…

5. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?
   Hrabar čovek (yuusha) je veoma hrabar, ali to nije dovoljno da bi bio heroj. Heroj uvek mora da bude branilac pravde, tako da mora biti u stanju da raspozna dobro i loše. Da li će neko postati heroj ili ne, ne zavisi od te osobe, već odtoga da li će njegovi podvizi biti primećeni. To ne zavisi od truda i ne postiže se trudom, već je više pitanje sudbine. Ali, neophodno je biti hrabar čovek da bi se mogao postati heroj.
6. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?
   Prave heroje ne interesuje koliko su zastupljeni u medijima. Ako se bave time, doći će u situaciju da žele da zadovolje javnost i time će njihov osećaj za pravičnost biti poljuljan pod uticajem tuđih mišljenja. Zato pravog heroja ne zanimaju mediji i javnost, već sam odlučuje šta je ispravno, a šta ne.
7. Kako postati i ostati heroj?
   Prvo se mora postati hrabar čovek. Da bi bio hrabar čovek, moraš biti sposoban da razlikuješ dobro od lošeg. Moraš imati jak duh i telo, što nije moguće postići bez posebnog truda. Postati heroj, međutim, ne zavisi samo od nečijeg truda, već je potrebno da tu osobu ljudi prihvate.
8. Šta znači živeti životom heroja?
   Ja se trudim samo da budem hrabar čovek. To je moguće i postiže se sopstvenim trudom. Ali, biti heroj nije lako.
9. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?
   Heroji su, kao što samveć naglasio, društveno priznati. Međutim, postoje brojni hrabri ljudi koji nisu, i ne mislim da je neophodno da budu. Mislim da svi mi, kao društvo, treba da se trudimo da budemo hrabri i da damo svoj maksimum. Time bismo mogli napraviti savršeno društvo.
10. Da li ste Vi bili nečiji heroj?
    Ne mislim da sam heroj, ali dajem sve od sebe da budem hrabar. Ako neko to prepozna, onda ću biti heroj. To treba drugi da kažu.
11. Da li su nam potrebni heroji?
    Što više hrabrih ljudi, to će biti bolje za društvo. Svakom društvu su potrebni hrabri ljudi.
12. Vaša poruka junacima sajta Moj heroj?
    Uslov da bi čovek bio hrabar jeste hrabrost, kao i sposobnost da se razlikuje dobro i loše. To se postiže svakodnevnom vežbom. Uz vežbu i trud, hrabri ljudi mogu postati heroji.