Rođen je u Beogradu, gde se i školovao. Na polovini pravnih studija prevladala je ljubav prema operi i tad pocinje da uci solo pevanje. Usavršavao se u Francuskoj. Solisticki je nastupao u zemlji i inostranstvu (Italija, Francuska, Grcka, Mađarska, Albanija). U Beogradskoj operi je debitovao 6. aprila 1996. godine u „Čarobnoj fruli“ V. A. Mocarta. Stalni je solista prve kategorije Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostvario je 27 operskih uloga od kojih su 10 u premijerama. On je prvi srpski operski umetnik koji je ikad? nastupao u albanskoj Nacionalnoj Operi u Tirani – TKOB.

1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

Moja generacija je odrasla uz takozvane strip heroje. Ti dečački „junaci“ su bili: Komandant Mark, Žalosna Sova, Teks Viler, Fantom, Mandrak, Rip Kirbi… Nešto kasnije krajem osnovne škole i tokom gimnazije bio je i čuveni Alan Ford i njegova grupa TNT. Pored ovih stranih strip junaka bili smo kao klinci zasipani i dogodovštinama mladih revolucionara i „herojskih“ boraca za slobodu: Mirka i Slavka. Ti heroji nisu ostavili neki ozbiljniji utisak na nas, osim taj da smo se valjali od smeha citirajući njihove čuvene replike: „Mirko! Pazi metak!“  i  „Hvala ti Slavko, spasao si mi život.“ Mnogim mojim drugarima  su heroji mladosti bili lokalni mangupi iz kraja koji su za razliku od današnje manguparije imali svoj „viteški“ kodeks ponašanja po kome su ti žustri i prgavi momci ulazili u obračune u kojima nikada nisu mrcvarili protivnika niti su ga nepotrebno tukli ako je pobeđen, odustao ili je pao na zemlju. Mogao sam zaista da biram koga da uzmem za svog dečačkog heroja. Zapravo, tadašnja trka u osvajanju vasione kao i odrastanje uz zanimljive priče moga pokojnog oca Miodraga, geodetskog oficira i astronoma, o lepoti i beskrajnim prostranstvima univerzuma uticali su da pravi heroji mojeg detinjstva budu Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u vasionu i Nil Armstrong, prvi čovek koji je stupio nogom na površinu Meseca. Da, kosmonauti su bili heroji moga detinjstva. I danas se sa radošću sećam tih trenutaka, grozničavog gledanja prenosa lansiranja na televiziji, čitanja komentara, članaka i literature Milivoja Jugina i drugih komentatora. Svoje slobodno vreme trošio sam radeći u avio i raketaškoj sekciji svoje škole koju sam često predstavljao i na mnogobrojnim takmičenjima. Na žalost, moja deca danas ne samo da nemaju brojne sekcije za dodatne aktivnosti u školama nego nemaju ni propisno opremljene kabinete za redovnu nastavu. Mislim da su im i heroji drugačiji…

2. Šta je za Vas danas definicija heroja?

Veoma je teško danas definisati pojam heroja. Nastupila je opšta inflacija svega i svačega. Inflacija nekada jakih svetskih valuta najmoćnijih država sa jedne strane, tako i opštih ljudskih vrednosti, morala i civilizacijskih normi sa druge strane. Nastupila je opšta poplava antiheroja i negativnih primera. Sve brojniji „rialiti“ programi to najbolje pokazuju. Većina sugrađana se danas trudi da gleda svoja posla i da se nipošto ne prihvata herojskih zadataka.

Bez izvršavanja herojskih zadataka nema ni pravih heroja.

Trebalo bi da se okrenemo svetlim primerima iz naše bliže i dalje prošlosti. Jedino tako možemo da utvrdimo koje su to zajedničke osobine koje poseduju svi naši heroji i tim putem da dođemo do definicije heroja. Neke od tih osobina su: mudrost, čojstvo i junaštvo…

3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

Da, poznajem više njih. To su najpre sve majke koje su rodile troje ili više dece. To su oni roditelji, majke i očevi  koji u gotovo nemogućim društvenim uslovima rađaju i odgajaju našu budućnost. Trebalo bi da najhitnije uvedemo državno odlikovanje „Majka heroj“ za sve majke koje su rodile troje ili više dece. Teško je obezbediti i jedincima pristojan život uz dovoljno ljubavi. Mladi roditelji danas podnose herojske žrtve odričući se mnogobrojnih ličnih potreba, karijere, ličnog usavršavanja čak i svoga zdravlja i bezbednosti kako bi napornim radom obezbedili egzistenciju svojoj i našoj deci.

4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

To je svakako ljubav. Nema herojstva bez ljubavi. To može biti patriotska ljubav prema otadžbini ili neka druga vrsta ljubavi. Danas nam najviše nedostaje bratske ljubavi prema svim ljudima i iskrenog osećanja zajedništva i uzajamnosti. LJudi su postali veoma otuđeni i sebični. Zato je sve manje heroja.

5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Naravno da nisu dovoljno zastupljeni, Pažnja medija se usmerava na drugu stranu, često se veličaju naopake i pogrešne vrednosti. Mediji se senzacionalistički odnose i koriste pojedinim primerima herojstva. Heroji su danas za jednokratnu upotrebu. Trenutno se povećavaju tiraži i gledanost veštim spinovanjem medijske mašinerije, potom se ostvaruje maksimalna finansijska dobit i na kraju se događaj arhivira i prepušta zaboravu. Često se namerno brišu sećanja na ranija autentična herojstva da bi se istakli novi, unosniji i dnevno korisniji heroji. Postoje brojni primeri medijske proizvodnje lažnih heroja.

6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

Tu nema nekog specijalnog recepta. Heroj se najpre rađa i potom brižljivo u porodici gaji. Sudbina je ta koja na kraju odlučuje da li će neka kvalitetna ličnost biti u prilici da izvrši neki herojski čin ili neće. Naši stari su govorili: „Na muci se poznaju junaci“.  Za svako društvo pa tako i za naše je najvažnije da ima što veći broj potencijalnih heroja a kada će koji od njih doći na red i koliko će dugo biti slavljen nije od najveće važnosti. Pravi heroji su po pravilu veoma skromni ljudi koji jednostavno i nenametljivo žive svoje herojske živote.

7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Nedovoljno  vodimo računa o svojim herojima. Imamo kratko pamćenje i brzo zaboravljamo. Uopšte, imamo veoma nemaran odnos prema čitavom našem društvu i brojnim njegovim segmentima pa tako i prema našim herojima.

8. Da li ste vi bili nečiji heroj?

Ne znam. Možda? Interpretirao sam neke rodoljubive i herojske uloge u produkcijama na operskim scenama. Po ocenama kritike uspešno sam prenosio publici herojske osobine likova koje sam tumačio. Umetnost može mnogo da doprinese očuvanju sećanja na heroje prošlih vremena.

Ona može davati dobar primer i pravo nadahnuće za postupanje budućim generacijama, budućim herojima.

9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Svakom vremenu pa i našem su potrebni heroji. Možda su danas potrebniji nego u prošlosti usled velike globalne krize, civilizacijskog jada i nagomilanih protivrečnosti u društvu.

10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

Citiraću reči našeg blaženopočivšeg Patrijarha Pavla: „Budimo ljudi“.